Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Референдум није кавез с мајмунима

Неке ствари у српској политици тешко могу да се схвате обичним посматрањем и анализом, па онда морамо да позовемо у помоћ науку, за ову прилику социјалну психологију, и то како она тумачи понашање гомиле
(Д. Јаношевић)

Руководилац експеримента ставио је у кавез пет мајмуна и изнад њихових глава окачио банану. Чим је један од њих покушао да је дохвати, сви су били поливени хладном водом. И сваки следећи покушај био је кажњаван хладним тушем, тако да су мајмуни убрзо почели да туку сваког међу собом ко год је покушао да дохвати посластицу. Експериментатор је онда заменио једног од преплашених мајмуна новим, који је, наравно, одмах потрчао ка банани, не знајући за поливање хладном водом, али преостала четворица „искусних” одмах су га напали. Убациваће једног по једног новог мајмуна све док у кавезу не буде потпуно нова постава, која никад није доживела поливање хладном водом, али је добро знала да из неког разлога није дозвољено да се крене ка банани јер од „колега” следе батине. Ниједан мајмун у кавезу није доживео хладан туш, али знају да морају да премлате сваког ко се устреми ка банани јер се то увек радило. Зашто, то више нико од њих није знао.

Ова поучна прича о креирању политике масе апсолутно може да се примени на предстојећи референдум о промени Устава, који се тиче само правосуђа. Какофонија, која је генерисана једним делом незнањем о томе шта Акт о промени Устава предвиђа и с друге стране покушајем безидејне опозиције да то представи као борбу против Вучића, креирала је политику масе да је гласање за промену Устава врхунски чин отпора према српском председнику. Зашто, то више нико не зна.

Од некакве антикампање против уставног референдума направљен је бућкуриш где свако ко је због било чега незадовољан може да пронађе разлог да каже „не” или да на референдум не изађе. У тај оквир утерују их опозициони лидери, који су и сами заборавили за шта се боре, ако су икад знали, па по принципу „дај шта даш” дочекаше јануарски референдум да за њега вежу баш све што им пада на памет, а да може да нанесе штету.

Чега све није било у кампањи отпора референдуму, од прича да се тиме уводи обавезна вакцинација, да ће Вучић да преда Косово, па да се променама Устава отварају врата „Рио Тинту” да копа литијум. Као и у експерименту, више се нико не сећа зашто тражи то што тражи, нико више не зна зашто је ту и зашто 16. јануара треба да каже „не”.

Зна само да су му то рекли Вучићеви противници и да је то добро зато што је лоше за Вучића. У том бућкуришу су и они који „не дају Косово”, и антиваксери, економске патриоте које не дају странцима да нас експлоатишу, они који истерују „Рио Тинто” из Србије, сви они који не желе да виде Србију у ЕУ. Вероватно има и оних који су убеђени да су нас одавно поробили ванземаљци и да овим референдумом само цементирају своју владавину. Али има још времена до 16. јануара, па ће вероватно и за њих да се направи посебан позив да не гласају.

Свега има, само нема почетка целе приче и једног јединог разлога због ког се мења Устав, а то је деполитизација избора судија и тужилаца. Само о томе се ради 16. јануара и ни о чему другом, ни о вакцинама, ни о Косову, ни о „Рио Тинту”, ни о ванземаљцима.

Ово је годинама незавршен посао. Откако је Устав донет 2006, не престају примедбе на рачун избора судија и тужилаца, нема године да Европска комисија то не помене у свом годишњем извештају као велики проблем за правну државу у Србији. И сада је све дошло пред сам крај, још референдум и потврда те одлуке у скупштини и добијамо нов модел у Уставу по којем ће се судије и тужиоци бирати без досадашњег уплива политике. Прескаче се огромна препрека према Европској унији, која већ 15 година баш ове ствари ставља у први ред када критикује функционисање правне државе у Србији.

Уз то, српски председник и његова коалиција ово вероватно раде тешка срца јер им нови начин избора у правосуђу избија из руку једну важну полугу утицаја, али они то ипак раде јер напредак земље без ових уставних промена није могућ. То није падало на памет свим данашњим бојкоташима док су били на власти јер су натерали Србију да плаћа цену за то што они нису желели да се одрекну утицаја и притиска на правосуђе.

Осим што је неморална, лицемерна и прилично бесмислена, њихова кампања против промене Устава је дубоко штетна за земљу зато што ради против решења које Србију лансира у ред најдемократскијих држава у којима је правосуђе истински одвојено од владе, парламента и њиховог утицаја. Где је код тих људи помисао да ће једног дана, ако икад буду дошли на власт, ово бити добра уставна норма и да треба да буду захвални што је неко урадио тај важан посао пре њих и уместо њих?

Не може се очекивати поглед у будућност од људи који не могу да се сете шта су радили уназад годину дана, али зато добро знају да све то чега се не сећају морају да употребе до 16. јануара. Била би то права комедија да ствар није исувише озбиљна да би се на њој искаљивале фрустрације једног губитничког менталитета. Рушење Вучића тако што ће му се срушити референдум обична је подвала лоших ђака који позивају да се униште сви дневници у школи како би нестали и кечеви које не могу да поправе. Штета је једини мотив, а за последице кога брига, кад се ионако не сећају због чега су ту.

Референдум треба да буде успешан зато што је сам по себи важан за учвршћивање демократије у Србији. Али то треба да буде и победа над шибицарима који зарађују од лаковерних пролазника јер гласање 16. јануара није кавез за експеримент, ма колико се неко трудио да од њега баш то направи.

Директор Међународног института за безбедност

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.