Ко је инсајдер

Одавно у спаваћој соби немам телевизор, ТВ програм гледам у дневном боравку и спадам у просечне ТВ конзументе који дневно испред екрана проведу око три сата.

У тренутној понуди је више стотина канала, али ја се задржавам на три-четири.

Спадам у гледаоце који највише верују националној телевизији, иако ме нису баш убедили у то, али РТС се труди и покушава да буде неутрална и објективна телевизија.

Приватни канали посебно они  којима су ријалити садржаји „кичма” програма су до те мере пристрасни и наклоњени властима, да је то неукусно, док се ови „независни” утркују да попљују и омаловаже све што држава и власт раде и то делује прилично огавно.

Поделе су свакога дана све веће и када би неки неинформисани странац боравио само један дан у Београду и упоредо пратио ове ТВ станице вратио би се кући потпуно слуђен и збуњен са уверењем да не верује ни једнима ни другима.

Месецима размишљам како би, за Србију и све грађане, било добро да се појави неки ТВ канал потпуно другачији, на којем бисмо могли да чујемо и „једне” и „друге”, па да сами одлучимо коме да верујемо.

И гле чуда, ниоткуда појави се ТВ Инсајдер. Да ствар буде још чуднија ову телевизију моћи ће да гледају сви – и претплатници СББ и „Телекома”.

Они сумњичавији постављају питање откуд телевизија Бранкице Станковић на МТС-у, ако се  зна где су и шта су раније радили  људи који ће бити перјанице на овој телевизији?

Телеком, односно МТС на овом примеру је показао да ради у интересу грађана, а не само ради профита компаније и омогућио да, поред претплатника СББ, ову телевизију гледају и они који су на мрежи државног оператора.

Када је својевремено „Телеком” понудио Јунајтед групи да  њихови канали буду доступни и корисницима МТС-а Шолакова компанија је то одбила.

ТВ Инсајдер је добио кредит од неког Међународног медијског фонда, а планира да се финансира од комерцијалних уговора са операторима (СББ и „Телеком”) у чијим мрежама ће се емитовати ТВ Инсајдер.

У многим ранијим текстовима објашњавао сам да су оператори тренутно „Бог и батина” на медијској сцени у Србији и да они живе од ТВ канала чије програме продају грађанима.

Поставио сам безброј пута питање због чега уопште постоји РЕМ уколико његова дозвола, за коју му емитери плаћају надокнаду, и од које се финансирају, није гаранција да ће оператори бити у обавези да тај програм уврсте у своје мреже.

Изјава Бранкице Станковић да ће се ТВ Инсајдер финансирати од продаје програма операторима свакако ће охрабрити све друге домаће ТВ канале, посебно локалне телевизије, које се, да би опстале, сналазе на разне начине. Углавном од пројеката и реклама које добијају од „Телекома” и локалних фирми.

Не знам колико ће се ово допасти СББ-у који годинама ниједној телевизији чије програме продаје грађанима у оквиру своје понуде не плаћа ни динар, за разлику од својих канала којима је до сада исплатио огромне суме новца, иако се ради о телевизијама и оператору који су у власништву истог газде. Овде се ради о класичном пребацивању новца из једног у други џеп.

Ако је тачно ово што је изјавила власница Инсајдера приликом представљања новог ТВ канала, рекавши да новој телевизији треба да верујемо, оператори који грађанима продају своје садржаје мораће да плаћају надокнаду телевизијама чији програми се налазе у понуди тих оператора или ће то важити само за ТВ Инсајдер.

Живи били па видели.

У сваком случају, охрабрујућа вест за све оне који гледају домаће канале, али и власнике приватних телевизија.

Новинар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa