Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
У СУСРЕТ РЕФЕРЕНДУМУ

Владавину права сами стварамо

Нико не може уместо нас судија да обезбеди интегритет и независност судија и судова. У природи је човека да када стекне моћ и власт онда тешко прихвата правна ограничења те моћи, односно права и слободе других. Владавину права морамо изборити сви ми, нико је неће поклонити
У Палати правде (Фото А. Васиљевић)

Ближи се референдумско изјашњавање грађана о променама Устава. Очигледно је да се ове промене правног и политичког темеља наше државе и друштва не налазе у центру политичке и медијске пажње у Србији. Штавише, и они који се оглашавају поводом уставних промена пажњу јавности упорно скрећу са садржине уставних амандмана на теме као што су „питање легитимитета садашњег састава Народне скупштине”, „скривене намере иза промене Устава” или на „утицај ЕУ и Венецијанске комисије на процес промене Устава”.  Не спорећи да таква настојања  и напори представљају вид легалне и легитимне политичке борбе за власт сматрам да у циљу демократског изјашњавања грађана потребно је учинити напоре и у правцу да се укаже на конкретну садржину уставних амандмана, као и на значај, гаранција и услова за остваривања независности судске власти као темеља владавине права у Србији.

Када је реч о садржини уставних амандмана, њихова суштина се огледа у томе да се одредбе Устава мењају у правцу да се смањи формалноправна могућност највиших органа политичке власти (Народне скупштине, одбора Народне скупштине, владе и министарстава, и њихових функционера) на избор и разрешење правосудних функционера (судије, председници судова, јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца) као и на избор чланова државних органа који врше гро-надлежности у вези са статусним питањима правосудних функционера, Високи савет судства (ВСС) и Високи савет тужилаштва (ВСТ).  У случају судија и судова нова решења требало би да омогуће да се све одлуке у вези са статусним питањима судија доносе без непосредног учешћа представника политичких грана власти, док би у случају јавних тужилаца и њихових заменика дошло до смањеног утицаја представника политичке власти на статусна питања. Према израженом мишљењу представника политичке власти у Србији, као и струковних удружења судија и тужилаца, овим променама ће се унапредити независност, односно самосталност судова и јавног тужилаштва у Србији, као и да ће деполитизација правосуђа допринети ефикаснијем раду правосуђа. Они критичари уставних амандмана који су се бавили и садржином нових решења углавном указују на то да преко избора „истакнутих правника” у ВСС и ВСТ од стране Народне скупштине и даље постоји могућност политичког утицаја на рад тих правосудних органа. Надаље, неки други критичари истичу да обезбеђивањем да представници судске власти самостално одлучују  о статусним питањима, без учешћа и надзора демократски изабраних политичких органа власти судство ће постати држава у држави, без демократске контроле народа, као крајњег носиоца суверености.

Уверен сам  да одговарајућа анализа уставних амандмана захтева више од простог упознавања са садржином предложених уставних одредаба. Потребно је указати и на то да је владавина права – чије мањкаво остварење представља хроничну препреку укупног напретка Србије од оснивања модерне српске државе – је незамислива без независног, а додао бих и стручног и некорумпираног судства. Независна судска власт, независни судови и независне судије као носиоци судске власти су темељ осталих елемената владавине права: поделе власти, људских и мањинских права, уставности и законитости. Као што нема ватерпола без знања и умећа пливања (без обзира на физичку снагу, издржљивост,  технике шута и тактичку спрему спортиста) тако, нема ни владавине права без независне судске власти.

У Србији нема иоле озбиљног политичара, новинара или правника ко би оспорио потребу и значај остваривања владавине права, односно ко би негирао да у Србији имамо озбиљан проблем са остваривањем овог начела нашег Устава. Ипак, оно о чему се не говори, односно око чега нема консензуса, јесте, како да се постигне владавина права, односно њен темељ, независност судске власти. Владавина права није машина или медикамент који се може купити негде у свету, и увести у Србију, штавише, владавина права се не може ни наметнути од стране међународне заједнице или неке велесиле. Владавину права можемо створити само ми, сами, упорном борбом против арбитрарне политичке власти и моћи, против корупције и самовоље појединаца, јачањем институција, развојем опште политичке и уставне културе. Нажалост, владавину права и независно судство нећемо остварити ни успешним референдумом и уставним амандманима.  У крајњој линији, уставни амандмани су папири, документи, декларације, за њихово остварење потребно је њихово разумевање, поштовање, примена и по потреби ефикасна заштита. Управо је то највећа препрека на путу остваривања владавине права и независног судства у Србији.

Вероватно ћу се замерити неким својим колегама судијама, тужиоцима и другим правницима ако кажем, да управо они представљају незаобилазну карику у оживљавању декларисаног принципа независности судске власти и владавине права. Нико не може уместо нас судија да обезбеди интегритет и независност судија и судова. У природи је човека да када стекне моћ и власт онда тешко прихвата правна ограничење те моћи, односно права и слободе других. Владавину права морамо изборити сви ми, нико је неће поклонити. Бити судија, значи бити спреман да судимо по Уставу и закону, а не по вољи владара и моћника, бити спреман доносити жртве, знати одупрети  разним притисци и очекивањима.

Шеснаестог јануара можемо створити донекле повољније уставноправно окружење за остваривање независности судске власти, али наш  истински испит зрелости следи тек након тога.

Аутор је редовни професор уставног и управног права и судија Уставног суда

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.