Србија у срцу, а поглед ка Западу

Ниш – У недавно спроведеном истраживању, у којем је учествовало 356 студената Медицинског, Филозофског, Економског, Електронског, Природно-математичког, Грађевинско-архитектонског и Факултета уметности Универзитета у Нишу, више од трећине испитаних исказало је жељу да после завршетка студија оде у иностранство. Највећи број би се на такав корак одлучио, како су се изјаснили, зато што су незадовољни економском и политичком ситуацијом у Србији и зато што верују да би у иностранству лакше дошли до посла.

Према резултатима истраживања обављеног у склопу пројекта „Мотиви мобилности/миграције студената Универзитета у Нишу”, које су реализовали професори са овдашњег Филозофског факултета и из Академске српске асоцијације, половина анкетираних је неодлучна, а 15 процената се изјаснило како сигурно не би напустили Србију. За одлазак су нарочито мотивисани студенти медицине, а велики број њих истиче да би нашу земљу трајно напустио. Највећи ентузијазам за останак исказали су студенти Факултета уметности, који су у анкети истакли да је њихова примарна оријентација развијање сопствене креативности и капацитета, што могу, без обзира на то што и они тешко долазе до посла, да остваре и у својој земљи.

Занимљиво је да би тек 20 одсто учесника истраживања отишло из Србије ради наставка школовања, а сваки десети (9,7 процената) како би се усавршавао у струци. Само за око 3,5 одсто анкетираних разлог одласка из Србије био би упознавање с новим срединама и другим културама, а због одвајања од породице и родитеља то би учинило само 1,4 одсто академаца.

Резултати истраживања су показали и да је четвртина у врло незадовољавајућој материјалној ситуацији, да око 38 одсто веома ретко путује у иностранство, а скоро 15 процената нишких студената никада није боравило ван граница наше земље. Како су саопштили стручњаци који су спровели истраживање, знатан део студената планира одлазак у иностранство јер жели да тамо примени научено, за шта у Србији често немају праву прилику.

Анкета је показала да су политичком и економском ситуацијом у Србији најмање незадовољни студенти Природно-математичког и Факултета уметности. Степен незадовољства највећи је код њихових колега са Медицинског факултета, па отуд и масовно изражена жеља да се оде у иностранство. А многи од њих су, приликом уписивања студија медицине, истицали како им је мотив за бављење овим хуманим позивом да буду од користи држави Србији и њеним грађанима.

Изгледа да су, у међувремену, превладали неки други мотиви и амбиције.