Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Због прогањања донете 282 пресуде

У 193 случаја изречена је условна осуда, у 32 случаја затвор, а 17 учинилаца осуђено је на казну кућног затвора. – Прописане казне строге, а изречене благе. – Где је граница између удварања и прогањања
Прогањање је кривично дело којим се угрожава осећање личне слободе и безбедности (Фото: Пиксабеј)

Број осуђених за кривично дело прогањања стално расте. У 2018. донета је 61 правноснажна пресуда, у 2019. тај број је порастао на 106, а у 2020. години је 110 лица правноснажно осуђено због прогањања. Ако се томе дода и 2017. као година у којој je од 1. јуна прогањање ушло у Кривични законик Србије као посебно кривично дело, онда то чини укупно 282 осуђена у периоду од 2017. до 2020. године. За 2021. још нису обрађени подаци.

Иако број пресуда показује да се случајеви прогањања пријављују и кривично гоне, подаци такође говоре да је у готово 70 одсто пресуда (укупно 193 случаја) изречена условна осуда. Казна затвора и кућног затвора забележена је у 17 одсто случајева, док је новчана казна изрицана у готово 13 одсто пресуда за прогањање. Појединачно су се јављали и случајеви изрицања судске опомене, рада у јавном интересу и васпитне мере.

Ове податке изнео је др Ђорђе Ђорђевић, редовни професор кривичног права на Криминалистичко-полицијском универзитету и уредник катедре „Право на живот” Копаоничке школе природног права „Слободан Перовић”, која је одржана крајем децембра.

– Када упоредимо податке из праксе наших судова с казнама које предвиђа Кривични законик, можемо закључити да су прописане казне веома строге, а изречене релативно благе и да постоји прилична диспропорција између казнене политике законодавца и судова када је реч о прогањању, чак и већа него када је реч о неким другим кривичним делима. То отвара питање и о разлозима ове неусаглашености, а за доношење закључака потребно је темељније истраживање које би обухватило дужи временски период – рекао је проф. др Ђорђевић.

Прогањање је релативно ново кривично дело, којим се угрожава осећање личне слободе и безбедности, а то су важни елементи права на живот. Наш Кривични законик је прописао казну до три године затвора или новчану казну за основни облик кривичног дела, а за први тежи облик – затвор од три месеца до пет година. За најтежи облик прогањања прописана је казна затвора од једне до десет година.

Прогањање је прописано чланом 138а КЗ, у групи кривичних дела против слобода и права човека и грађанина. Новчаном казном или затвором до три године казниће се онај „ко у току одређеног временског периода упорно друго лице неовлашћено прати или предузима друге радње у циљу физичког приближавања том лицу противно његовој вољи”, затим онај ко противно вољи другог лица настоји да с њим успостави контакт непосредно, преко трећег лица или путем средстава комуникације, ко злоупотребљава податке о личности другог лица или њему блиског лица ради наручивања роба или услуга, ко прети нападом на живот, тело или слободу другог лица или њему блиског лица и ко предузима друге сличне радње на начин који може осетно да угрози лични живот лица према коме се радње предузимају.

За све ове појавне облике прогањања, потребно је да постоји упорност и да трају у „одређеном временском периоду”.

Први тежи облик, за који је прописана казна затвора од три месеца до пет година, постоји ако је изазвана опасност по живот, здравље или тело лица према коме је дело извршено или њему блиског лица. Најтежи облик био би извршен ако је наступила смрт лица које је жртва прогањања или њему блиског лица. У таквим случајевима КЗ прописује да се може изрећи казна од једне до десет година затвора.

Међутим, у пракси је тешко замисливо да неко умре „од прогањања” јер би било тешко доказати да је смрт наступила као последица овог кривичног дела, чак и да је реч само о нехату учиниоца, а никако умишљају, јер би онда било убиство.

Зато је наведен пример Кривичног законика Аустрије, који уместо смртне последице предвиђа тежу последицу у виду самоубиства или покушаја самоубиства.

За три и по године, од када је прогањање прописано нашим КЗ као кривично дело, казна затвора изречена је у 49 случајева, од чега у 17 случајева у варијанти кућног затвора, док се остали случајеви најчешће односе на затвор у трајању од три до шест или од шест до 12 месеци. Дакле, 32 осуђена нашла су се иза решетака због прогањања. Иако се претпоставља да је реч о нешто тежим случајевима, ниједна казна није близу максимума од три године затвора за основни облик дела, а камоли казнама које су предвиђене за теже облике.

– Највећи проблем у вези с овим кривичним делом огледа се у чињеници да неке од његових алтернативно одређених радњи нису саме по себи непожељне и друштвено неприхватљиве, већ такав карактер могу добити само својим интензитетом и испољеном упорношћу у понављању упркос јасно израженом противљењу пасивног субјекта. Нека од тих понашања, као што су исказивање жеље за дружењем, куповање поклона, удварање некој особи, појављују се по правилу као прихватљива, па чак и позитивна уколико остају у границама уобичајеног и пристојног – каже др Ђорђевић.

С друге стране, постоје и понашања која нису друштвено прихватљива, али ипак не представљају кривично дело, па тако долазимо у ситуацију, рекао је професор, да се иста понашања, у зависности од свог интензитета, могу кретати на скали од позитивног, преко прихватљивог, до непристојног, неприхватљивог, наметљивог и на крају криминалног.

– Ту границу, поготову када је реч о уласку у криминалну зону, није лако повући и она сигурно није иста са становишта сваког „пасивног субјекта”, односно оног ко би у овим случајевима био жртва. Веома је тешко одредити објективни критеријум испуњености услова за постојање овог кривичног дела – каже проф. др Ђорђе Ђорђевић.

У свакодневном животу прогањање често може да се преклапа и са другим сличним кривичним делима, као што су угрожавање сигурности, нарушавање неповредивости стана, неовлашћено прислушкивање, снимање, фотографисање... Зато би приликом неких следећих измена Кривичног законика, сматра професор, требало ревидирати одредбе о прогањању и прецизирати поједине елементе, јасније их разграничити од сличних кривичних дела и размислити о адекватнијим казнама за учинице.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.