Правосуђе на прекретници

Усвајањем Акта о промени Устава од стране Народне скупштине 30. новембра ове године окончан је део поступка за промену Устава и 16. јануара 2022. године грађани ће на референдуму одлучивати о његовом потврђивању. Акт о промени Устава се искључиво односи на правосудни систем и ниједно друго питање није предмет уставних амандмана. Правосуђе се налази на можда историјској прекретници између старог и новог, политички одговорног и независног, конзервативног и напредног система. Грађани ће својим гласом рећи „да” или „не” коначној промени Устава, и то треба да учине водећи се јасним критеријумима и познавањем амандмана без обзира на политичка уверења и ставове.

Овде бих изнела неколико реченица о јавном тужилаштву. Већ из надлежности јавног тужилаштва произлази његова јединствена природа, које је ширењем овлашћења у кривичном поступку постало важан део правосудног система. Уставним амандманима је прописано да ће јавно тужилаштво вршити друге надлежности којима се штити јавни интерес одређен законом, а то је усклађивање са актуелним пословима који су уско повезани с функцијом кривичног гоњења, а који се тичу нпр. подношења предлога за продужење мера за заштиту од насиља у породици по Закону о спречавању насиља у породици.

Укидају се заменици јавних тужилаца и прописује да ће носиоци јавнотужилачке функције бити врховни јавни тужилац, главни јавни тужилац и јавни тужиоци. То је од значаја за јачање самосталности јавног тужилаштва јер према постојећем стању функцију јавног тужилаштва врши јавни тужилац и ако је он спречен да обавља функцију, доводи се у питање предузимање радњи у кривичном поступку од стране заменика јавних тужилаца, који су обрађивачи предмета. Новом прерасподелом поседника јавнотужилачке функције биће гарантован самосталнији и ефикаснији рад на појединим предметима уз повећање одговорности сваког јавног тужиоца и искључивање спољних и унутрашњих утицаја или било којих других притисака, како приликом покретања предистражног поступка тако и приликом одређивања задржавања, вођења истраге и подизања оптужнице.

Гарантује се сталност јавнотужилачке функције јер ће сви одмах бити изабрани на сталну функцију, чиме се укида пробни трогодишњи мандат за оне заменике јавног тужиоца који су били први пут изабрани. Поступак избора јавних тужилаца и главних јавних тужилаца пренет је у искључиву надлежност Високог савета тужилаштва, као државног органа чија је главна функција заштита самосталности јавног тужилаштва. Народна скупштина неће учествовати у избору заменика јавних тужилаца, као што ни влада, ни Народна скупштина неће одлучивати о избору шефова јавних тужилаштава. То не значи да се јавно тужилаштво отуђује од народа, већ да представници законодавне и извршне власти који се бирају по политичким мерилима не треба да одлучују о томе ко ће постати јавни тужилац. Ниједан јавни тужилац не треба да се бира, као што је то случај с народним посланицима и министрима, по чланству у политичкој странци, већ по стручним критеријумима, јер у вршењу своје функције мора да буде професионалан, стручан и оспособљен да заштити права грађана, а учиниоце кривичних дела приведе правди. Једино ће Народна скупштина бирати врховног јавног тужиоца, а то решење је правилно пошто он треба да утврди стратегију кривичног гоњења, у којој ће одредити врсте кривичних дела чије гоњење ће током трајања његовог мандата од шест година бити приоритетно.

Високи савет тужилаштва имаће 11 чланова, пет јавних тужилаца које бирају главни јавни тужиоци и јавни тужиоци, четири истакнута правника с најмање десет година искуства у правној струци, које бира Народна скупштина, а који неће моћи да буду чланови политичке странке, врховни јавни тужилац и министар надлежан за правосуђе без могућности одлучивања у поступку за утврђивање дисциплинске одговорности јавног тужиоца. Иако категорија истакнутих правника није детаљније разрађена, то не значи да ови чланови могу бити камен спотицања приликом доношења одлука и продужена рука власти. Уставним амандманима се смањује политички утицај приликом доношења одлука о избору и престанку јавнотужилачке функције и ојачава капацитет ВСТ-а како би могао у будућности да се одупре политичким турбуленцијама и обезбеди самосталност јавног тужилаштва.

Нова решења представљају унапређење положаја и организације јавног тужилаштва у правосудном систему и огроман корак ка смањењу утицаја политичких власти на рад јавног тужилаштва, јачању самосталности и одговорности носилаца јавнотужилачке функције уз прилагођавање стварности, уважавање европских тековина и настојање да се повећа институционални капацитет јавног тужилаштва.

Заменик јавног тужиоца у Другом основном јавном тужилаштву у Београду