Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Имати и волети две отаџбине

Волим и Србију и Русију, и желим да оживим странице историје, оне праве које су за понос, без идеологизације и стереотипа, каже Ирина Антанасијевић, добиница Пушкинове медаље
​Ирина Антанасијевић (Фотографије: лична архива)

Награда је за мене била радост и изненађење, каже за наш лист Ирина Антанасијевић, професорка Универзитета у Београду, која је крајем новембра месеца прошле године одликована Пушкиновом медаљом и то указом председника Русије Владимира Путина о додели државних награда Руске Федерације.

– У том тренутку сам била у граду Пенза. Овај руски град је родно место великог стрип цртача Ивана Шеншина, руског и српског уметника, пионира српског стрипа и његовог брата Алексеја Шеншина, професора Универзитета у Београду, једног од највећих шумарских стручњака у Краљевини Југославији. Тамо сам припремала заједно са колегиницом из Дома руске дијаспоре Марином Сорокином изложбу (отворена је у Москви децембра месеца) и тамо сам сазнала за награду. И веома сам задовљана што сам о томе сазнала баш тамо, такорећи на радном задатку. То мотивише и буди жељу за даљи рад – додаје она.

Орден се додељује од 1999. за достигнућа у области културе и уметности, образовања, хуманистичких наука и књижевности, за допринос проучавању и очувању културног наслеђа, приближавању и међусобном богаћењу култура. Управо је наша саговорница у свом прегалаштву томе и усмерена будући да су њена научна интересовања вишеструка: фолклор и постфолклор, визуелна књижевност и визуелни текст, илустрација, књижевност за децу, историја руске емиграције, српско-руске књижевне везе, обичаји и традиција Балкана, судбина руске емиграције на Балкану. Посебно место заузима „југословенски руски стрип”, односно утицај који су руски емигранти имали на нашу стрип сцену.

Рођена је у граду Северодоњецк, Луганска област, Украјинска ССР, СССР, радила је као лектор, а затим асистент за руску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Приштини. Напустила је Приштину након потписивања Кумановског споразума (јун 1999) и преселила се у Ниш, где је била ангажована као професор руске књижевности, а наставила је да ради и на Филозофском факултету Универзитета у Приштини (са седиштем у Косовској Митровици). Иницијатор је отварања Одељења за славистику са балканистиком на Филолошком факултету у Нишу (од 2002. Департман за руски језик и књижевност) и професор руске књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду, као и почасни доктор Тјумењског универзитета.

Настављајући емотивно и несебично о награди, она додаје:

– Такође сам сигурна да то није само моја награда, јер никада нико не ставара ништа вредно сам. Ово је награда и за моје колеге, и за моју катедру и мој факултет, и за мој универзитет, или моје универзитете на којима сам радила. Ово је награда и за моје колеге из Удружења стрипских уметника. Награда за издаваче с којима сарађујем и за библиотеке са којима имам заједничке пројекте, за архиве и музеје где сам имала изложбе и презентације.
Како нам даље објашњава, она свакако није први истраживач стрипа на овим просторима и увек на свакој од изложби (а већ их је био значајан број), помиње имена оних који су живот посветили уникатном феномену као што је стрип Краљевине Југославије.

– За мене је то пре свега Здравко Зупан, човек који је описао и сачувао за истраживање стрипско благо Србије, наслеђе којим се Србија с правом може поносити. Он ме је и увео у свет стрипа. Наравно, ту је и велики Жика Богдановић. Ту су и издавачи и истраживачи Зоран Стефановић, Жика Тамбурић, Саша Зограф, Вук Марковић, Кристијан Релић, Слободан Ивков... Видите, нисам ја једина која истражује ову тему. Али наравно има у томе и мог доприноса. Било ми је занимљиво да истражујем улогу руских емиграната у стварању феномена. И морам да кажем да су архивна истраживања показала да је сам феномен дубљи, снажнији и јачи него што се чини на први поглед. Наравно, наставићу и даље да истражујем и популаризујем феномен српског стрипа, јер његов европски и светски значај и даље мора да се приказује, мало ко схвата суштину тог блага које ми поседујемо. Србија мора бити поносна на свој стрип онако како је поносна на своју авангарду или своју народну епику – каже Ирина Антанасијевић, истичући да има много заједничких момената у руској и српској историји којих се понекад и не сећамо.

На пример, управо прохујале године, истиче наша саговорница, у знак сећања на 145 година од почетка Српско-турског рата (1876), направљен је албум скица познатог руског уметника Василија Поленова, који је у овом рату учествовао као добровољац. Прикупљене су и први пут представљене скице и слике који се чувају у Третјаковској галерији и Поленовском музеју, а у албуму су спојене са записима самог уметника, који је водио дневник овде, у Србији, за време Српско-турског рата. Тако смо добили, додаје она, уникатан спој, дневник рата у сликама и записима.

О својим плановима каже:

– И за ову, 2022. годину, припремам албум литографија из руске периодике тог времена, то су дивна дела која је мало ко видео у Србији, а која говоре о важној страници њене историје. Наравно имам још идеја. Волим оно што радим. Волим своје студенте и волим свој професорски посао. Понекад у шали описујем свој рад тако што кажем да баш имам срећу да ништа не радим већ само причам о својој омиљеној руској књижевности и још за то примам плату. Некада сам имала и блог о Србији. Био је то најпопуларнији блог у своје време и драго ми је што су у Русији својевремено многи почели да препознају и воле Србију читајући мој блог. Волим да истражујем, да седим у архивама, да тражим нове ствари. Моје колеге и ја покренули смо Руски научни институт, најозбиљнију руску научну институцију која је некада постојала у Србији тридесетих година прошлог века. Ово је велики пројекат, јако захтеван и тек смо на почетку дугог пута, али надам се да ћемо успети. Трудим се да све што радим има неки смисао, неку вишу сврху и да доноси радост.

И закључује:

– Игром случаја ја сам Рускиња, али сам српски држављанин. Волим обе моје отаџбине и желим да оживим странице историје, оне праве, који су за понос, без идеологизације и стереотипа. Рецимо, желим да Руси памте да је реформатор руске просвете у 18. веку и академик Царске академије наука Фјодор Иванович Јанкович де Миријево био Србин из Мирјева, а да Срби знају да је оснивач издавачке куће „Народна просвета”, која је у време социјализма постала издавачка кућа „Просвета”, био руски емигрант Анатолиј Иванович Прицкер.

Ово је само један пример, а има их много из науке, уметности, балета, архитектуре...

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ljubomir
Prof. Irina, u februaru 2007. je u Tjumenu u Usadbi Kolokoljnikova odrzana izlozba o ucescu Tjumenaca u odbrani Srbije na KiM. Nazalost, ne znam ko je organizator, a i morao sam otici za Beograd pred samo otvaranje pa nisam prisustvovao na otvaranju. Ako mozete, nadjite organizatora i organizujte istu takvu izlozbu u Srbiji. Javite mi se emajlom (moj emajl poznat redakciji).
Petar EU
большое спасибо за вашу работу !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.