Назовите улицу по Ренату Грбићу

Пре неколико дана један Београђанин спасао је суграђанку из „кобног загрљаја Дунава”, како поетично написа новинар „Политике”. Тај спасилац, нас суграђанин, је дунавски алас Ренато Грбић. Као да је провиђење изабрало овог племенитог, храброг и скромног човека да спасава људске животе, да дављеницима, очајним самоубицама којима је свега доста, пружа још једну шансу и веру у живот. Био је то 31. спасилачки подухват – 31 живот подарен од овог чудотворца у последњих неколико деценија.

Овај јединствени човек, доводећи често и сопствени живот у опасност, није за своја дела тражио било какву награду и признање. Радио је оно што је сматрао својом људском дужношћу. Али, ја се, као његов суграђанин, питам да ли је довољно што ће сваки његов подвиг бити кратко забележен у дневној штампи и затим заборављен. Не, није довољно. Због тога апелујем на председника републике да овом племенитом човеку, у име захвалне отаџбине, уручи једно од највиших одликовања које Република Србија додељује својим синовима и кћерима. Истовремено, молим и градоначелника Београда да се постара да једна београдска улица још за живота Рената Грбића понесе његово име.

Павле Живковић,
пензионер, Београд