Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
МИНИСТАР ЗА ИНОВАЦИЈЕ НЕНАД ПОПОВИЋ С ДЕЛЕГАЦИЈОМ РУСКОГ „РОСАТОМА”

Градња српског нуклеарног центра почиње крајем године

Центар се оснива да Србија не би изгубила ток у најсавременијим технологијама које се данас развијају у свету, поручио је српски министар након састанка с директором „Росатом оверсиза” Јевгенијем Пакермановом
ненад Поповић и Јевгениј Пакерманов (Фото Биљана Баковић)

Од нашег специјалног извештача

Дубаи – Заједничко српско-руско предузеће за изградњу истраживачког Центра за нуклеарну науку, технологије и иновације у мирнодопске сврхе у Србији, пре свега у медицини, пољопривреди и безбедности хране, биће формирано најкасније до средине марта, а градња ће, после израде пројекта, почети крајем године. Од почетка пројектовања до завршетка изградње потребне су четири године, а у петој години ће то бити најсавременији центар оваквог типа у Европи, каже Ненад Поповић, министар за иновације и технолошки развој, који је јуче у Дубаију разговарао с Јевгенијем Пакермановом, директором „Росатом оверсиза”, о овом пројекту. У Дубаију је на Светској изложби Експо 2020. у току недеља Државне корпорације „Росатом”, која је организовала, између осталог, међународну конференцију под називом „Револуционарне технологије за одрживу будућност”. Русија, иначе, води кампању за добијање организације Светске изложбе 2030. године.

И Јевгениј Пакерманов је истакао да је почела реализација пројекта који је са српском владом договаран неколико година. Потписани су међувладини споразуми, на крају прошле године приликом посете председника Александра Вучића Русији потписани су додатни важни документи и припрема се реализација пројекта у неколико фаза. У почетку ће акценат бити на примени медицинских технологија, на производњи радиофармака (препарати који се користе у пољу нуклеарне медицине), на изградњи циклотронског комплекса за производњу тих препарата, који се могу користити у Србије, али се могу и извозити. У каснијој фази постоји могућност изградње истраживачког реактора који би представљао, како је рекао, добру научну основу за развој образовања и за бројне различите примене неенергетских нуклеарних технологија.

На питање да ли овај центар има везе са све чешћим помињањем могућности градње нуклеарне електране у Србији, министар Поповић је категоричан и каже – апсолутно нема. „Али, уколико Србија некада донесе такву одлуку, а ја се дубоко надам да ће донети најмудрију одлуку да изгради нуклеарну електрану како би имала најчистију и најјефтинију електричну енергију и за грађане и за привреду која се развија убрзаним темпом, важно је рећи да ће овај центар моћи да обучава кадрове. И он јесте основан како Србија не би изгубила ток у најсавременијим технологијама које се данас развијају у свету”, наглашава Поповић.

Наводећи да је у Америци преко 100 нуклеарки, у Европи стотинак, указује да је тренд такав, а да је друго питање да ли ће Србија градити нуклеарну електрану или неће. Државна корпорација за нуклеарну енергију „Росатом” је, иначе, једна од највећих руских државних корпорација која у свом саставу има преко 330 предузећа са више од 250.000 запослених. Активна је свуда у свету, у Европи ради у 16 земаља, међу којима су Немачка, Француска, Холандија, Белгија, Енглеска, Швајцарска.

Наводећи да је „Росатом” лидер у изградњи нуклеарних електрана, Пакерманов каже да подржавају тежњу Србије да размишља о развоју у области нуклеарне енергије. Руси су спремни, наравно, да понуде најбоља решења у тој области српским партнерима, али, како је нагласио, за то је потребна најпре одговарајућа одлука државе, српске владе и српског народа. До тада, према речима Ненада Поповића, Србија треба да користи нуклеарне технологије за мирнодопске сврхе. „Србија може да буде центар за нуклеарну медицину за целу Европу, а сасвим сигурно за југоисточни део Европе, посебно у области дијагностике и лечења онколошких болести”, каже Поповић.

Указује и да је ово први пут у историји да „Росатом” с неким заједно прави овакав истраживачки центар. Градили су за друге и у Јужној Америци и у Европи и другде у свету, али ово је први заједнички пројекат по принципу 50 према 50 процената. Тиме Србија добија могућност да најбољи стручњаци из ових области из Русије помажу и обучавају наше кадрове следећих 10 година, истиче министар. Цена овог пројекта биће позната за четири месеца, када се уради физибилити студија и бизнис план.

Поповић истиче да је један од кључних циљева истраживачког центра – обука кадрова. Некада смо, каже, у време СФРЈ и академика Павла Савића и других, били лидер у ЈИ Европи у развоју нуклеарних технологија, али смо после мораторијума на изградњу нуклеарки који је донет 1989. године (после чернобиљске катастрофе), изгубили бројне квалитетне кадрове на овом пољу. „Практично крећемо од нуле. А Руси су на врху лествице у овој области. Већ су и Мађари и Бугари, који имају нуклеарне електране, изразили спремност да буду учесници нашег центра, да га користе заједно с нама како би своје кадрове планирали и развијали у наредним деценијама”, напоменуо је министар за иновације и технолошки развој у разговору с новинарима неколико београдских редакција. Антрфиле

Нови почетак

Министар Ненад Поповић говорио је јуче на панелу о неенергетској примени нуклеарних технологија за решавање глобалних изазова. Било је речи, између осталог, о нуклеарној медицини и употреби технологија зрачења за пољопривреду и друге секторе привреде, а Поповић је говорио о циљевима истраживачког центра који ће се градити у сарадњи са „Росатомом”. Како је навео, између осталог, планирано је да медицинске установе буду један од најважнијих корисника услуга новог центра.

„Планирано је да се центар користи као стабилан извор домаћих радиофармака, што ће у великој мери дати позитиван импулс развоју нуклеарне медицине у Србији. Знатно комплекснији проблем јесте питање примене радионуклида у пољопривреди. Мало је позната чињеница, чак и српској јавности, да је још 1963. године Институту ИНЕП из Београда од стране Уједињених нација био поверен међународни пројект ’Нуклеарна истраживања и обука кадрова у пољопривреди’. Временом је овај пројекат угашен, тако да се развој у овој области мора почети изнова, што је још један од задатака центра”, истакао је Поповић.

Коментари27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Rio
Će da bude kao sa Rio Tintom?
Земунац
Шта је Институтом за примену нуклеарне енергије - ИНЕП? И ту се изучавају и то са завидним резултатима исте такве ствари. Ми уместо да улажемо у нешто што већ имамо, да га осавременимо и унапредимо правимо том истом конкуренцију кадо да је Србија екстра велика земља са неисцрпним ресурсима.
Дипломирани политиколог
Рачунајте барем 20ак година још. Ем пуно кошта, ем траје док се изгради, ем што на универзитете морамо поново да уведемо образовне програме за нуклеарну енергију, ишколујемо кадар, па он мора да стекне искуство, па тек онда можемо да причамо о "нашој" нуклеарној електрани.
Predrag Oljača
Politička artiljerija Republike Srbije iz dana u dan pozitivno dejstvuje po neprijateljskim položajima. Ovo je potez koji se mogao ostvariti samo na toj relaciji, relaciji srpsko-ruskih odnosa. Ovo je početak jednog kraj, kraja ovisnosti o energentima.
Данило
Институт за нуклеарне науке "Винча"?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.