Од подрума до тавана срца

Дуго присутан на домаћој музичкој сцени, Бане Крстић се са својом групом „Гарави сокак” недавно огласио новим албумом „Ја бих за тебе дао све”. На плочи се налази петнаест нових композиција, међу којима је и тамбурашка верзија Крстићеве песме „Ко те има тај те нема”, велики хит у извођењу доајена војвођанске песме Звонка Богдана. Албум су заједнички објавили ПГП РТС и Крстићева дискографска кућа „Војводина мјузик”.

Увек у добром расположењу и ведрог духа, Бане Крстић је разговор за „Политику” почео причом о новом албуму:

– Инспирацију за песме сам налазио, како у себи, тако и око себе. Извори инспирације су били и унутра и споља, све оно што ме се тиче на неки начин. Што би се рекло, од подрума до тавана мог срца. Задовољан сам како је све испало, на плочи има бржих песама и доста оптимизма.

На омоту плоче, група је посебно захвалила Горану Бреговићу на подршци. Бане Крстић открива каква је била сарадња са познатим музичарем:

– Интимно сам веома поносан што сам имао прилику да сарађујем с њим. Као клинац сам слушао „ Бијело дугме” и „Битлсе”. После свега, остаје ми још само да радим са Макартнијем!

Шалу на страну, Бреговић није имао никакву званичну функцију на овој плочи, већ је пројекту пришао људски, спреман да као пријатељ помогне саветом. Изненадио сам се кад сам открио да нас он већ дуже време прати и да му се свиђа то што радимо. То годи, јер је Бреговић један од највећих музичара с ових простора.

Током каријере дуге скоро две деценије, Крстић је имао прилику да сарађује и са другим познатим музичарима из наше земље:

– Са Рамбом Амадеусом смо снимали албум „Слова твога имена” 1993. године. Он нам је био продуцент. Освојио ме је ширином свога погледа и научио да не бежим од себе, већ да свирци приступам растерећеније. Улио ми је самопоуздање и нови живот „Гаравом сокаку” тако што смо тај албум снимили у акустичном, „анплагд” маниру.

Звонка Богдана и мене је спојила мука око издавања плоча. Звонко је певач од интегритета који му не дозвољава да вуче издаваче за рукав да му објаве издање. Ми смо 2004. имали истих проблема, па сам ја одлучио да оснујем издавачку кућу која ће објављивати албуме Звонка Богдана и „Гаравог сокака”. Публика је била спремна за Звонков „камбек”. То је знак да је амбијент у земљи бољи него што је донедавно био, што се опет формира та нека средња класа којој се ми својом музиком обраћамо. Кад си ме већ питао, морам да поменем и Слободана Тркуљу, за кога ми је посебно драго што се као музичар формирао у „Гаравом сокаку”. Био је млад и маркантан, имао је дугу косу. Већ тада је био сјајан музичар и није случајно што крупним корацима гради међународну каријеру.

Још од прве плоче коју је, сада већ далеке 1989. објавио за „Југотон”, састав „Гарави сокак” је успео да у тешким временима изгура своју причу. Крстић прави паралелу између два времена:

–„Југотон” је у старој Југославији први почео да објављује албуме сарајевских група које су мешале народну, етно-музику са поп звуком, и ми смо се супер уклопили у цео тај талас који је мирио локално и глобално. Морам да поменем Синишу Шкарицу, тадашњег уредника „Југотона”, који и сада ради у „Кроација рекордсу”. Он нам је тада пружио велику прилику, препознавши у нама потенцијал. Сада смо у преговорима да нову плочу издамо у Хрватској управо за тог издавача. Радује ме што су односи на бившем југословенском простору, бар у култури, са годинама све релаксиранији. Све ове године сам са „Гаравим сокаком” свирао нашу препознатљиву музику, јер је она за мене одувек имала неки смисао. Можеш ти да будеш и леп и богат, али без смисла ниси срећан. Успех не меримо секундама на телевизији и стањем на рачуну у банци, већ задовољством и смислом које налазимо у свирању.

И поред тога што се као музичар остварио, Бане Крстић не мирује. Када не свира са бендом, онда организује музичке манифестације:

– Осим што нам је изашао нови албум, већ трећу годину смо били традиционално укључени у организацију тамбурашког фестивала у Србобрану, а имали смо и „Војводина мјузик стејџ” на недавно завршеном „Егзиту”. Ту се појављују бројни локални музичари, неки од њих су школовани, неки нису, али свима им је заједничко мајсторство на традиционалним инструментима.

Са групом често свирамо на, како ја то волим да кажем, органским манифестацијама. Редовно свирамо на „Данима вина”, „Грожђенбаловима” и другим културним догађајима широм Војводине и Србије. Драго ми је да смо са Београдом успели да остваримо комуникацију на „ти” јер сваке године у главном граду свирамо осмомартовске концерте. Публика ће 8. августа моћи да нас види у Нишу, а свираћемо и у многим другим градовима у земљи и региону.