Предатори најчешће вребају децу на друштвеним мрежа

Према подацима Интерпола, у сваком тренутку на интернету жртве широм света вреба око 750.000 сајбер-предатора и они се на интернету налазе свугде где су деца

У протеклој години 5.959 особа обратило се стручњацима Националног контакт центра за безбедност деце на интернету како би добиле савет или помоћ при коришћењу информационо-комуникационих технологија. Како у разговору за наш лист објашњава Емина Бековић, координаторка овог центра, који је формиран од стране Министарства трговине, туризма и телекомуникација, 1.081 разговор био је информативне природе.

На основу података добијених у разговору са децом и одраслима, формиране су 84 пријаве које су упућене тужилаштву, МУП-у и Министарству просвете, а које се односе на вршњачко насиље, врбовање деце од стране предатора, дечју порнографију, уцене, претње и сексуално онлајн злостављање. Позната метафора о врху леденог брега важи и у овом случају ако се има на уму податак изведен из великог европског истраживања „ЕУ кидс онлајн” да су деца у нашој земљи прва по коришћењу друштвених мрежа на целом континенту.

Чак 86 одсто малишана у нашој земљи користи интернет сваки дан, а 65 процената деце узраста од девет до десет година свакодневно приступа интернету преко мобилних телефона. Због тога не чуде резултати најновијег истраживања Цесида који сведоче да је око 44 одсто млађих од 25 година доживело непријатности у онлајн комуникацији, а више од петине грађана не зна како да се заштити од злостављања на интернету. Чак 75 одсто младих у Србији има отворен налог на „Инстаграму”, а половина деце од 12 до 18 година има профил на „Тиктоку”.

– Према подацима Интерпола, у сваком тренутку на интернету вреба око 750.000 сајбер-предатора, а они се налазе тамо где су деца – на друштвеним мрежама, онлајн игрицама, собама за ћаскање, форумима и блоговима. Иако на једном од тренутно најпопуларнијих сајтова за насумично упознавање људи широм планете стоји упозорење да је велика вероватноћа да ће с вама контактирати и неки педофил, велики број деце посећује сајт „Омегле” под изговором да вежбају енглески. Њима је занимљиво што упознају људе широм света и не размишљају о томе да ли су дечак или девојчица који с њима комуницирају из Африке, Азије или Аустралије врбовани и плаћени од стране педофила да успостављају контакте са својим вршњацима. Међутим, осим што деца нису свесна опасности које вребају на интернету, ни родитељи не размишљају о ризицима у онлајн свету и мисле да су деца безбеднија док се у својој соби дописују с непознатом особом него у парку – упозорава Емина Бековић.

Искуство стручњака Националног контакт центра за безбедност деце на интернету сведочи да деца најчешће постају жртва узнемиравања и злостављања на „Инстаграму”, „Тиктоку” и „Фејсбуку”, а под највећим ризиком су деца узраста од 11 до 16 година, која још увек нису научила правила безбедне интернет комуникације. А та правила гласе – профили морају да буду затворени, а лични подаци о адреси становања, броју телефона или школи која се похађа не смеју да се саопштавају незнанцима, макар се он представљао и као вршњак из краја. Ако особа с којом се дописују на интернету тражи да бришу преписку или их пита да ли то читају мама и тата, то представља једну врсту аларма, а нарочито треба бити обазрив ако преко друштвених мрежа с њима контактирају „менаџери” модних агенција или „режисери” музичких спотова, који траже фотогеничне особе за снимање видео-спотова или едиторијала. Довољна је само једна (полу)обнажена фотографија да би се ушло у зачарани круг претњи и уцена, упозорава наша саговорница.

Коментаришући податак из истраживања Цесида да би само једно од десеторо деце обавестило родитеља или одраслу особу да је било жртва насиља у онлајн свету, ауторка сајта „Разговарајмо о родитељству” Винка Радојковић истиче да дете не сме да има страх од реакције родитеља – било да је реч о „кецу” из математике или чињеници да је било жртва узнемиравања на интернету.

– Никада нам дете неће рећи све што му се дешава, али је важно да нам саопшти битне ствари. Међутим, однос поверења гради се од малих ногу, а у основи тог односа је уздржавање од критике. Ако дете зна да ће од родитеља добити савет и помоћ, оно ће рећи шта се дешава. Ако се плаши казне, осуде или критике, прећутаће непријатно искуство и ситуација може веома да се искомпликује. Важно је разумети да смо вероватно први пут у историји човечанства сведоци парадоксалне ситуације да деца о једном феномену знају много више него одрасли, а чињеница да су малишани дигитално компетентнији од родитеља, очеве и мајке ставља у инфериоран положај. Међутим, одрасли имају животно искуство које им помаже да разумеју и предвиде које су околности потенцијално ризичне за њихово дете. Зато је важно да са дететом изграде однос поверења, како би им оно признало да се нашло у непријатној ситуацији из које не зна да нађе излаз – објашњава наша саговорница.

Винка Радојковић упозорава да дете које је постало жртва насиља или узнемиравања мења понашање – постаје повучено или раздражљиво и изгледа забринуто или уплашено. Дечје лице најчешће је огледало његове душе јер малишани нису научени да глуме емоције, па се унутрашње олује и буре виде у погледу и изразу лица.