Задњи воз за реформу изборног законодавства у БиХ
Од нашег сталног дописника
Бањалука – „Нема бојкота избора док трагамо за решењима, али не откривамо стратегију Б”, рекао је недавно лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић. Наиме, у БиХ се очекује нова рунда преговора о реформи изборног законодавства. Преостало је неколико недеља за то, а Бошњаци и Хрвати већ две деценије не успевају да постигну обострано прихватљиво решење, чак ни уз снажан ангажман западних дипломата који је интензивиран минулих месеци. Финале преговора бошњачких и хрватских представника са западним дипломатама очекује се у наредним недељама. „Преговарачки процес иде ка свом крају и за двадесетак дана ће се знати има ли од ове земље ишта или нема”, оценио је председник ХСС-а БиХ Марио Караматић.
Услед неспоразума унутар Федерације БиХ због реформе изборног закона, влада тог ентитета није формирана после избора пре три године. У власти су и даље министри изабрани 2014. године. Представници Хрвата траже законске гаранције да им већински народ, Бошњаци, неће бирати представнике. Хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је како чињеница да су Бошњаци услед „аномалија и изборног инжењеринга” од 2006. три пута изабрали формално хрватског члана Председништва БиХ представља „огромну неугодну препреку” развоју односа две земље.
Из Брисела траже отклањање дискриминације, то јест омогућавање учешћа на изборима и онима који нису припадници три конститутивна народа, а Бошњаци би да изборну реформу лимитирају на захтеве ЕУ. То, међутим, за Хрвате није довољно. Новинар из Мостара Зоран Крешић каже како Бакир Изетбеговић сада захтева да се редефинише улога Дома народа Федерације БиХ иако то нико не тражи.
„Хрвати желе да се престане с праксом прегласавања. Бошњаци би најрадије да се укине конститутивност народа и додатно ослаби улога Дома народа, по могућности да се он потпуно избрише. То би био политички нестанак Хрвата”, наводи Крешић. Бошњаци су, напомиње он, три до четири пута бројнији у том ентитету. Бошњаци би, каже Крешић, волели да ослабе Дом народа и да без Хрвата могу да изаберу извршну власт, како би располагали ресурсима тог ентитета. Заузврат би можда били спремни да попусте у вези с избором члана Председништва. То Хрватима не пада на памет и зато нисам уверен у успех преговора”, истакао је Крешић.
Бакир Изетбеговић сматра да се „свако мора одрећи нечега што држи у својим рукама”. Предлози Хрвата су проблематични за Бошњаке јер их то асоцира на скицу трећег ентитета. Из тог разлога у Сарајеву постоји отпор према успостављању било какве изборне јединице која би обухватила пределе које насељава хрватски народ и из које би се, по замислима Хрвата, бирао хрватски члан Председништва.
„Што се тиче начина на који би се могао решити избор у Председништво, помињала се могућност посебне изборне јединице, а Американци су говорили и о електорском моделу, по ком Хрвати опет не би имали шансу да изаберу свог члана. Њиме се предвиђало да ФБиХ има десет изборних јединица, колико и кантона, и да победник у сваком кантону добија одређен број електора. Број електора делио би се са бројем становника у тим кантонима, па би од 94 електора Бошњаци имали 75, а Хрвати 19. Само у случају да Бошњаци имају четири кандидата, а Хрвати једног, постојала би шанса да хрватски народ изабере свог члана”, појаснио је Зоран Крешић.
Избори који ће бити одржани у октобру требало би да буду расписани у мају, а најкасније у априлу би требало да се заврши компликована парламентарна процедура законских и уставних измена. Није познато да ли ће на изборе пристати Хрвати, чији су представници најављивали могући бојкот избора ако „и овај пут буду дискриминисани”. Најаве из Сарајева да би се Комшић поново могао кандидовати уносе додатну нервозу међу хрватске вође. Неки аналитичари су оценили да би бојкот избора „крај БиХ”, а такве прогнозе дао је и бивши протектор Волфганг Петрич.
Нежељени развој догађаја, по свему судећи, нагнао је и Вашингтон да се активно укључи у овај процес. Но досадашњи састанци протекли су без успеха. Ових дана, пишу медији, уследио је додатни ангажман САД и ЕУ како би се током овог месеца пронашло решење. Наводно се иза паравана договара модел изборне реформе. Потпредседник ПДП-а Игор Црнадак сматра како су шансе да се постигне свеобухватан договор за измене Изборног закона БиХ веома мале јер су бошњачке и хрватске позиције потпуно удаљене и у јавности се не препознају никакве назнаке да су преговарачи спремни на компромис.
Шеф делегације ЕУ у БиХ Јохан Сатлер позвао је политичке лидере Бошњака и Хрвата да искористе „последњу шансу за договор”. Он тврди да ће се избори у БиХ одржати на јесен без обзира на то да ли ће се постићи договор о изборном закону.
Подели ову вест



Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.