Промене које ће грађани осетити

На прошлонедељном референдуму за потврђивање Акта о промени Устава већина грађана гласала је за потврђивање овог документа. У тренутку писања овог текста још увек није завршена процедура гласања и нисмо добили званичне резултате, али поновљено гласање на девет бирачких места неће утицати на исход.

Промена Устава о којој су се грађани изјашњавали односила се искључиво на уређење правосуђа. Шта пише у 29 амандмана, струковна удружења, Друштво судија Србије и Удружење јавних тужилаца Србије, покушала су да представе медијима и грађанима писањем чланака и стручних радова.

Ко год да је помислио да је за деполитизовано и независно правосуђе довољно усвојити 29 уставних амандмана – или је наиван или заиста не познаје друштвене и политичке прилике. А није било мало оних који су кроз ту црно-белу призму посматрали прошлонедељни референдум.

Оно што је чињеница јесте да су грађани гласали за измену Устава. То не значи да смо од 17. јануара 2022. године добили неко ново правосуђе. Нико то није ни обећавао. Штавише, указивано је да ће будуће уређење правосуђа бити креирано у наредних годину дана, за када је предвиђена израда сета правосудних закона. Рекли бисмо да смо начинили искорак у добром смеру.

Устав је кровни документ, такорећи господин међу документима, то је највиши правни акт у једној држави и подразумева се да су сви закони усклађени с њим. Међутим, закони (па и подзаконски акти) дефинишу како пракса изгледа. Да бисмо заиста у пракси живели уставне измене, ми морамо донети низ нових закона. За нас у тужилаштву то су Закон о јавном тужилаштву и Закон о Високом савету тужилаштва, два кључна закона која ће одредити стил и начин рада за нас. Уставни амандмани представљају прво полувреме у једној изузетно битној утакмици за све грађане Републике Србије. Битан ће бити резултат након завршетка другог полувремена, а то је усвајање посебних закона.

Шта су нам конкретно омогућили уставни амандмани?

Тужиоце неће више бирати директно Народна скупштина, и то је огроман искорак за нас. Не бирају нас посланици, већ колеге, тужиоци и правници у новоформираном телу – Високом савету тужилаштва. На овај начин сечемо директан политички утицај на избор тужилаца. Да ли постоји могућност да се тај утицај на друге начине настави? Сигурно да постоји, посебно кроз састав Високог савета, али је он мањи и посреднији. Не можемо се од политичког утицаја на правосуђе излечити једном изменом Устава или закона. За то су нам потребна добра законска решења, као и време и људи у правосуђу који желе да буду независни и самостални. С друге стране, потребно је да представници страначке политике желе да се одрекну утицаја на правосуђе. Али овако смо и политичарима и правосуђу дали прилику, зар не?

Велика и важна промена за нас који радимо у тужилаштву је да заменици јавних тужилаца постају јавни тужиоци (иако није била довољно атрактивна ни за медије ни за грађане). Сви ми заменици јавних тужилаца, ограничени и законом и одлукама својих шефова, знамо какву то промену у пракси значи. То је промена коју ће грађани осетити. Тужилац који је од њих узимао изјаву, прикупљао доказе и вршио остале радње биће тај који доноси коначну одлуку и сноси одговорност за своју одлуку. То, такође, значи да ће Србија уместо досадашњих 90 јавних тужилаца сада имати око 800. Ако знамо да је наша тужилачка организација устројена по Закону о тужилаштву, који се суштински није мењао од 1946. године, више су него добродошле измене које нас воде ка модернијем систему. Првенствено ка укидању монократског тзв. совјетског модела и умањивању обима овлашћења врховног јавног тужиоца (садашњег републичког јавног тужиоца).

Шта је могло и морало да буде боље решено уставним амандманима?

Удружење јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије сложило се с примедбама Венецијанске комисије које се тичу састава Високог савета тужилаштва. Сматрамо да је компромис који је постигнут најбољи могући у овом тренутку и да је дугорочно било „скупље” пропустити ову прилику за уставне амандмане него прихватити компромис. Треба указати и на добре стране тог решења, а то је да врховни тужилац неће бити председник тог тела и главни тужиоци не могу бити у саставу тог тела.

Нема у уставним амандманима ничега што је супротно начелима модерног, проевропског правосуђа. Уосталом, стандарди на тему независности правосуђа нису унификовани на нивоу држава чланица Савета Европе. Промену Устава која иде у том правцу чекамо 15 година, од доношења Устава 2006. године.

Ми можемо да разумемо да је грађанима ово недовољно јасна и далека тема. Оно што је битно нагласити јесте да промена Устава директно утиче на грађане. Из тог разлога смо позивали грађане да у што у већем броју изађу на биралишта. Поново их позивамо да током ове године прате рад на доношењу нових правосудних закона и учествују у свим облицима јавних расправа које нам следе.

*Председница Председништва Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије