Ловац на сензације

У спортској ери Новака Ђоковића, у којој се сви у Србији „разумеју” у тенис боље него у фудбал, постало је нормално и то да сви „знају” све не само о њему већ и да препознају све његове непријатеље. Тако овде постоји мишљење да Матс Виландер „више воли Федерера и Надала него Новака”, мада је овај врсни познавалац тениса, коментатор „Евроспорта” и вишеструки гренд слем шампион често давао врло афирмативне оцене на рачун најбољег српског спортисте.

Сасвим је друга прича с Беном Ротенбергом, ловцем на сензације, кога неки страни портали представљају као „познатог тениског новинара”. Бити познат свакако не значи и бити признат, мада његово мишљење негде и уважавају. Такав кредибилитет му даје „Њујорк тајмс”, који је, због једног његовог текста о Серени Вилијамс, био оптужен за расизам.

Ротенберг је поново доспео у жижу јавности у последње две седмице, пратећи из минута у минут збивања у вези са Ђоковићем и судским процесом у Аустралији. Његов агресивни наступ и борба за ексклузиву по сваку цену не допада се многим врхунским тенисерима (Викторија Азаренка му је својевремено поручила да није у реду да се објављују незваничне информације), али он на то одговара да је то његов посао.

За једну ствар му треба одати признање, а то је да је успео да скрене пажњу на себе, мада ће многи рећи да је данас то врло лако. О томе сведоче и број пратилаца на „Твитеру” (120.000), али и полемике које је, на друштвеним мрежама или на конференцијама за штампу, водио с неким врхунским играчима.

Што се тиче последњих догађаја који се тичу Ђоковића, Ротенберг је давао све од себе да победи конкуренцију. Било је ту и неких вести које је објавио пре других, међутим, није добро кад се код новинара види лоша намера и кад је спреман на све само да би добио којег читаоца више. А то је било више него очигледно кад је – и поред незавидне ситуације у којој се нашао Ђоковић – желео да „ископа” нешто сензационално у вези с његовим ПЦР тестом.

Да Ротенберг заиста није свестан онога што Ђоковић представља као личност и феномен, видело се и у једном његовом недавном коментару, када је истакао да је „Ђоковић највећи тенисер свих времена” (што је тачно), али да је „његово наслеђе ван терена веома компликовано” (потпуни промашај). Управо је Ђоковићев допринос ван тениса (милионске донације, разне хуманитарне акције, борба за побољшање статуса слабије рангираних играча...) оно по чему ће га многи више памтити него по гренд слем титулама.

На једном тениском онлајн форуму „Шта мислите о Бену Ротенбергу”, појавила се лавина негативних, па чак и увредљивих коментара на његов рачун. Тако један учесник форума пише:

„Он ускаче у било коју драматичну причу и покушава да долије уље на ватру, а после се пита зашто га људи мрзе.”

Други коментар је био сличан: „Он је вероватно најнепопуларнији онлајн тениски новинар, изгледа да га неки тенисери баш не воле.” С тим се слаже и аустралијски тенисер Ник Кирјос: „Бен Ротенберг је можда најгори новинар који постоји.”

Украјински тенисер Сергеј Стаховски (подржава Ђоковића) огласио се на „Твитеру” када је видео да га је Ротенберг блокирао на тој друштвеној мрежи:

„То је оно што ја зовем жуто новинарство. Претпостављам да је ’Њујорк тајмс’ таква врста новина данас.”