Од поноса до руине

Разваљени бетонски плочници, делови степеништа и фасаде, ижврљани зидови, много напуштених локала и непријатни мириси који се шире из доњих пасарела – само су део амбијента који се већ дуже време може видети у Тржном центру „Нови Београд”. Познатији и као „Стари Меркатор”, пажњу јавности привукао је прошле недеље када се на тамошњој пијаци део плафона – оплата од вентилационих канала – обрушио на продавце и њихове муштерије.

Ма колико био непријатан, продавце и посетиоце пијаце тај догађај није, изгледа, много изненадио. Од изградње, од које је прошло већ пола века, ова пијаца није реновирана, а последњи озбиљнији радови на деловима тржног центра обављени су почетком деведесетих, када је дограђен један његов део, а сам центар променио име. Од тада, сем неких ситних поправки, ништа се није радило, па је цео комплекс доспео у положај у којем се сада налази.

Његовом пропадању допринела је и чињеница да су, у последње две деценије на Новом Београду подигнути нови, модернији центри са светски познатим брендовима, тако да је „Стари Меркатор” умногоме изгубио на значају. Продавци кажу да најбољи промет сада има „бувљак” испред пијаце, који се протеже дуж Булевара Михајла Пупина (ваља напоменути да ту има и доста легално постављених тезги мешовите робе), потом сама пијаца, која је у најлошијем стању и већ деценијама вапи за обновом, пошта, неколико пекара, супермаркет, кинеска робна кућа, као и локали који гледају према улици, док остали углавном таворе. Ваљда због тога, локали се често затварају или мењају закупца, а променила се и њихова структура, па сада уместо бутика и салона, превладавају кафеи, џекпот клубови, теретане, играонице... Неки од локала у којима су се налазиле некада угледне, а у време транзиције пропале фирме из социјалистичког доба, већ годинама пропадају закатанчени, што целом овом простору даје још суморнији изглед. Иначе, тржни центар „Меркатор” подигнут је почетком седамдесетих година прошлог века и годинама је, уз „Фонтану”, Хотел „Југославију” и зграде СИВ-а и ЦК-а био један од симбола Новог Београда. Може се рећи да је „Меркатор” представљао претечу модерних тржних центара, тако да су овде у куповину и провод долазили и људи из других делова града. Цео комплекс састојао се од, за оно време модерне и лепо уређене пијаце (прве у граду у затвореном простору), робне куће „Меркатор” и истоимене самопослуге, биоскопа „Југославија” и класичног тржног центра с много продавница и локала. У њему су се налазили разни брендови некадашње Југославије – „Борово”, „Пеко”, „Газела”, „Шипад”, „Треска”, „Вартекс”, „Плитвице”, „Шумадија”, „Краш”, хемијско чишћење, фризерски салон... Биле су ту и Беобанка, Љубљанска банка и Југобанка, као и чувени ресторан „При Мајолка”, у којем се точило пиво „златорог” и служили специјалитети словеначке кухиње. Предузимљиви Словенци користили су ову робну кућу за промоцију своје привреде, па је ту свако јутро авионом директно из Љубљане стизао свеже испечен хлеб, али и остали производи. Ипак, било је робе из свих делова бивше Југославије, што је било у складу с развојем стандарда и привредним успоном.

С кризом и распадом земље почела је најпре стагнација, а потом и пропадање овог тржног центра. Свађа руководстава Србије и Словеније брзо се одразила на његов рад, па је „При Мајолка” крајем осамдесетих постала „Војводина”, а Љубљанска банка – Славија банка. Почетком деведесетих су почели да пропадају и локали из других република, а на платоу испред тржног центра диловале су се девизе и продавала роба ситних шверцера. Ни транзиција није донела очекивани бољитак, па су закатанчени Беобанка, књижара „Шумадија”, фризерска задруга, хемијско чишћење, као и многи бутици у дограђеном делу, који нису могли да издрже конкуренцију са светски познатим именима произвођача из нових тржних центара.

Тако је цео овај простор западао у положај у којем се сада налази. Остаје само нада да ће и ова несрећа скренути пажњу на њега и да ће се наћи неко решење.