Стижу строжи прописи о дигиталним услугама

Европски парламент усвојио је Закон о дигиталним услугама, који би требало да створи сигурније интернет окружење за потрошаче и омогући продају безбеднијих производа који се купују онлајн.

Организације потрошача широм Европе већ неколико година упозоравају да се на тржишту нуде огромне количине опасних производа и да чак две трећине тестираних нису прошли безбедносна тестирања, саопштила је Европска организација за заштиту потрошача БЕУЦ.

Према њиховим подацима, немачка организација „Штифтунг варентест” је још 2020. године открила да се на тржишту лако могу купити позитивне рецензије производа и услуга, а оне су управо разлог због ког се потрошачи одлучују за куповину. На платформама је установљено и да се трговци управо рецензијама и лажним позитивним утисцима потрошача боре за своје позиције. Како је изјавила Урсула Пахл, заменица генералног директора БЕУЦ-а, закон је од виталног значаја за борбу против поплаве небезбедних производа који се продају на интернету.

– Потребне су нам драстичне мере како бисмо поправили ову неприхватљиву ситуацију. Иако је до сада постојао механизам за провере трговаца који послују преко интернета, очигледно није обезбеђено довољно одговорности како би се купци заштитили и од небезбедних производа и како би били обештећени када је то потребно. Парламент је направио изузећа за мале и фирме средње величине, што значи да су потрошачи и даље угрожени – објаснила је представница БЕУЦ-а.

Према њеним речима, у оквиру ове промене прописа требало је подржати и потпуну забрану рекламирања на интернету. Ово се односи на оглашавање које доводи до дезинформација и манипулација на мрежи.

Забрана огласа који се појављују на налозима малолетника или других категорија осетљивих особа је напредак, али то и даље не решава проблем у потпуности, наводе из БЕУЦ-а. Сада следе преговори између Европског парламента и држава чланица како би се договорили о коначном тексту закона који уређује тржиште дигиталних услуга.

С друге стране, Биљана Борзан и коалиција која је заступала и инсистирала на овим изменама славе због промена које доноси овај пропис. Како су саопштили, забрана узимања личних података грађана у сврху оглашавања на интернету значи да ће потрошачи коначно имати квалитетан приступ интернету чак и ако не прихватају такозване колачиће.

– Интернет је постао Дивљи запад. Сви тамо могу лажно да се представљају, свако свакога може да прати, узме туђе податке, превари другог и финансијски га оштети или га оклевеће без икаквих последица. Зато је крајње време да се 22 године стар закон о дигиталним услугама промени, а корисници интернета заштите од самовоље великих платформи попут „Фејсбука”, „Гугла” и „Јутјуба” – изјавила је Борзанова. Према њиховим подацима, готово сав приход ових компанија остварује се оглашавањем. Корисници врло често нису ни свесни да гледају у оглас, а не у обичан садржај, нити знају како су сајтови које посећују дошли до њихових података и послали им оглас. Тесном већином смо проширили забрану таквог оглашавања са малолетника на све грађане, иако смо били под притиском и снажним лобирањем интернетских гиганата. Било би незаконито да нас неко прати на улици, а ми сматрамо да је то исто уколико нас неко прати на интернету, објаснила је Биљана Борзан.

И она је подсетила на чињеницу да је све више превара преко интернета и да је то понашање које ће бити санкционисано и спречено.

– Потрошачи су купили нешто преко огласа који се појавио на „Фејсбуку”, а достављен им је производ који уопште не личи на онај са слике. У таквим ситуацијама ова компанија није преузимала одговорност, нити је корисник могао да ступи с њима у контакт. Убудуће ће „Фејсбук” у овом случају бити обавезан да провери све компаније које се оглашавају преко њихове платформе, а мораће да обезбеде и службу за кориснике и примедбе – објаснила је она.