Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
„ПОЛИТИКИНИ” ЉУДИ ОД РЕЧИ: ПРЕДРАГ МИЛОЈЕВИЋ

Сведок страшнога столећа

Новинар најстаријег дневника на Балкану, који је у нашем послу био и остао једнина, не остаде дуга века међу Немцима јер је (1935), као дописник листа из Берлина, у „Политици” оценио да је права трагикомедија светске политике то што се фирер као баук рата приказује као анђео мира
Предраг Милојевић (Фотодокументација "Политике")

У недељу, 15. октобра 1933. „Политика” је, под насловом „Немачка напушта друштво народа и конференцију за разоружање”, као главну вест на првој страни донела следећи текст:

„Влада Рајха одлучила је на данашњој седници да напусти Конференцију за разоружање. Истовремено влада је објавила одлуку о иступању Немачке из Друштва народа.

Одмах после кабинетске седнице канцелар Хитлер упутио се претседнику републике Хинденбургу и реферисао му о ситуацији.

Канцелар је уједно донео претседнику на потпис и декрет о распуштању Рајхстага и расписивању нових избора. Хинденбург је декрет одмах потписао. Нови избори за Рајхстаг одржаће се 12. новембра.

Влада Рајха издала је данас један манифест народу, у коме напуштање конференције за разоружање и одлуку о излажењу из Друштва народа правда држањем Великих сила, које су Немачку у Друштву народа третирале као нацију другог реда.”

Вест је телефоном из Берлина стенографу у нашој редакцији издиктирао тадашњи дописник „Политике” у Немачкој престоници, Предраг Милојевић (1901–1999). А уредник је на дну прве стране, нека не чује зло, дао да се штампа Хитлеров говор о политичкој ситуацији у Немачкој, од истог 14. октобра 1933, којег су преносиле све радио-станице у царевини.

Новинар најстаријег дневника на Балкану, који је у нашем послу био и остао једнина, не остаде дуга века међу Немцима јер је ускоро (1935) у „Политици” оценио да је права трагикомедија светске политике то што се фирер као баук рата приказује као анђео мира. Морао је да напусти Рајх после интервенције тамошњег Министарства пропаганде, али га је редакција онда поставила за дописника из Лондона.

Предраг Милојевић, преводилац Фојербаха („Суштина религије”), Кафке („Замак”), Хемингвеја („Преко реке у шуму”), Грина („Бегунац”), Селме Лагерлеф („Геста Берлинг”), Хамсуна и Џејмса, био је у немилости југословенског владара после Другог светског рата, али се вратио у редакцију 1957, као уредник вести спољнополитичке рубрике.

У позном добу, стамен и усправан старац, сведок свих година страшног столећа, долазио је током седмице у редакцију, са текстом умних бележака, које је „Политика” објављивала углавном у недељном броју. Успут је саставио и своју антибиографију („Кажем ја себи”), не штедећи се. Овако:

„Од када сам зашао у године, често ме питају како подносим старост. Изговарам се пошалицом Бернарда Шоа којег су у 90. години питали како је са здрављем, а овај одговорио: ’У мојим годинама човек је најбоље или никако. Ја сам, дакле, ту између’”. Успут, хвалио се да га памћење добро служи, и да обично заборавља три ствари: имена, датуме и не могу да се сетим шта беше треће”.

Једна мудрост вели да је сваки Србин рођен између два рата. Тако је и Милојевић преживео шест ратова у свом веку, од Првог балканског до НАТО бомбардовања 1999. И сама приповест о томе како су два оригинална примерка „Политике”, из 1930. и 1933. доспела у Чачак и у шаке долепотписаног. Донео их је пријатељ Мирослав Вуковић Челе (1952–2013), некад народни посланик у Скупштини Србије (СРС). Дружили смо се, у исто време били по ратиштима, а он је био  и заменик команданта територијалне одбране. Челе је тешком муком улазио у Скупштину и своју посланичку клупу. Имао је у себи 72 гелера и детектор за метал увек је пиштао.

Равна гора: продаја старог броја „Политике” у ситничарници на ливади 2019.
(Фото: Г. Оташевић)

Једног дана 2008 Челе донесе два примерка старих бројева „Политике”. Један је из 1930. где се на насловници пише о Михајлу Пупину, други поменути из 15. октобра од 1933, са вестима о Адолфу Хитлеру.

Имам друга у Београду чији су укућани те новине чували деценијама, као кућну реликвију. Рекао сам да си ми пријатељ и новинар, а он ти је ово послао на дар.

После 11 година на Равној гори, спазисмо у ливади поред пута, сваштарницу коју је држао човек из Горњег Милановца. Нешто војничке опреме од коже, ранац, фишеклије, ситан прибор, и мноштво старих новина и часописа, којима има већ век. Колико цени своју робу:

– Зависи од дана кад је издато. Старе „Политике” продајем од 1.000 динара. Ону прву, из јануара 1904. дао сам једном нашем човеку из Аустралије за 8.000 динара – казао нам је тада Владимир Љумовић из Горњег Милановца.

Насловна страна „Политике”, 15. октобра 1933.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

M
Nesto mi je ovo poznato iz danasnjih dana.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.