Сведок страшнога столећа

У недељу, 15. октобра 1933. „Политика” је, под насловом „Немачка напушта друштво народа и конференцију за разоружање”, као главну вест на првој страни донела следећи текст:

„Влада Рајха одлучила је на данашњој седници да напусти Конференцију за разоружање. Истовремено влада је објавила одлуку о иступању Немачке из Друштва народа.

Одмах после кабинетске седнице канцелар Хитлер упутио се претседнику републике Хинденбургу и реферисао му о ситуацији.

Канцелар је уједно донео претседнику на потпис и декрет о распуштању Рајхстага и расписивању нових избора. Хинденбург је декрет одмах потписао. Нови избори за Рајхстаг одржаће се 12. новембра.

Влада Рајха издала је данас један манифест народу, у коме напуштање конференције за разоружање и одлуку о излажењу из Друштва народа правда држањем Великих сила, које су Немачку у Друштву народа третирале као нацију другог реда.”

Вест је телефоном из Берлина стенографу у нашој редакцији издиктирао тадашњи дописник „Политике” у Немачкој престоници, Предраг Милојевић (1901–1999). А уредник је на дну прве стране, нека не чује зло, дао да се штампа Хитлеров говор о политичкој ситуацији у Немачкој, од истог 14. октобра 1933, којег су преносиле све радио-станице у царевини.

Новинар најстаријег дневника на Балкану, који је у нашем послу био и остао једнина, не остаде дуга века међу Немцима јер је ускоро (1935) у „Политици” оценио да је права трагикомедија светске политике то што се фирер као баук рата приказује као анђео мира. Морао је да напусти Рајх после интервенције тамошњег Министарства пропаганде, али га је редакција онда поставила за дописника из Лондона.

Предраг Милојевић, преводилац Фојербаха („Суштина религије”), Кафке („Замак”), Хемингвеја („Преко реке у шуму”), Грина („Бегунац”), Селме Лагерлеф („Геста Берлинг”), Хамсуна и Џејмса, био је у немилости југословенског владара после Другог светског рата, али се вратио у редакцију 1957, као уредник вести спољнополитичке рубрике.

У позном добу, стамен и усправан старац, сведок свих година страшног столећа, долазио је током седмице у редакцију, са текстом умних бележака, које је „Политика” објављивала углавном у недељном броју. Успут је саставио и своју антибиографију („Кажем ја себи”), не штедећи се. Овако:

„Од када сам зашао у године, често ме питају како подносим старост. Изговарам се пошалицом Бернарда Шоа којег су у 90. години питали како је са здрављем, а овај одговорио: ’У мојим годинама човек је најбоље или никако. Ја сам, дакле, ту између’”. Успут, хвалио се да га памћење добро служи, и да обично заборавља три ствари: имена, датуме и не могу да се сетим шта беше треће”.

Једна мудрост вели да је сваки Србин рођен између два рата. Тако је и Милојевић преживео шест ратова у свом веку, од Првог балканског до НАТО бомбардовања 1999. И сама приповест о томе како су два оригинална примерка „Политике”, из 1930. и 1933. доспела у Чачак и у шаке долепотписаног. Донео их је пријатељ Мирослав Вуковић Челе (1952–2013), некад народни посланик у Скупштини Србије (СРС). Дружили смо се, у исто време били по ратиштима, а он је био  и заменик команданта територијалне одбране. Челе је тешком муком улазио у Скупштину и своју посланичку клупу. Имао је у себи 72 гелера и детектор за метал увек је пиштао.

Једног дана 2008 Челе донесе два примерка старих бројева „Политике”. Један је из 1930. где се на насловници пише о Михајлу Пупину, други поменути из 15. октобра од 1933, са вестима о Адолфу Хитлеру.

Имам друга у Београду чији су укућани те новине чували деценијама, као кућну реликвију. Рекао сам да си ми пријатељ и новинар, а он ти је ово послао на дар.

После 11 година на Равној гори, спазисмо у ливади поред пута, сваштарницу коју је држао човек из Горњег Милановца. Нешто војничке опреме од коже, ранац, фишеклије, ситан прибор, и мноштво старих новина и часописа, којима има већ век. Колико цени своју робу:

– Зависи од дана кад је издато. Старе „Политике” продајем од 1.000 динара. Ону прву, из јануара 1904. дао сам једном нашем човеку из Аустралије за 8.000 динара – казао нам је тада Владимир Љумовић из Горњег Милановца.