Намерно заражавање короном је лоша идеја

У ковид објектима Универзитетског клиничког центра Ниш од јануара до средине новембра 2021. године од вируса корона преминуо је 3.091 пацијент, по једном дану у просеку 9,4 особе. Највише оних којима је ковид однео живот није било вакцинисано. Вакцинални статус преминулих пацијената праћен је од 15. августа до 17. новембра 2021. године, када је живот изгубило 1.536 оболелих од короне, а од којих 66,5 одсто није било имунизовано. Од 514 преминулих вакцинисаних пацијената, 471 је добио кинеску вакцину, 21 руску, 18 „Фајзер – Бионтек”, а четворо пацијената „Астра Зенеку”.

У разговору за „Политику” професор др Радмило Јанковић, анестезиолог и заменик директора Универзитетског клиничког центра Ниш, истиче да међу хоспитализованим пацијентима због ковида 19 има и вакцинисаних, али да се јасно види да вакцине штите јер око 70 одсто преминулих није добило цепиво. „Вакцине су веома добро урадиле посао када је реч о делта соју, који је прошле године био највише присутан. Спречавале су доста заражавања, а свакако смртне исходе. Највећи број вакцинисаних који је преминуо примио је ’Синофармову’ вакцину, али треба узети у обзир и да је највећи број грађана код нас управо имунизован тим цепивом. Када смо гледали датуме када су ти људи били вакцинисани, видели смо да је прошло више од пет-шест месеци од имунизације. Зато је после уследила иницијатива да се скрати време за добијање бустер дозе, што је брзо и усвојено. Ту смо одлуку много боље преломили у односу на неке западне земље које су калкулисале с трећим дозама. Много нам значи детаљно праћење епидемијске ситуације како би се неке мере предузеле на време, јер је само скраћивање времена за давање бустер дозе спасло много живота. Нарочито су ефикасне мРНА вакцине”, истиче др Јанковић.

Ако оболевају и умиру и вакцинисани, како приволети младе људе на имунизацију?

Мислим да су се иза ставова да неће да се вакцинишу налазили анархистички и антиглобалистички ставови. То је само додатно потпиривало страхове и неизвесност код људи. То што омикрон пробија имунитет сигурно ће обесхрабрити неке људе да се вакцинишу. Наша порука од почетка је да вакцина није магично средство. Свакако се неко може заразити ако прича или пева с инфицираном особом главу уз главу. Али је зато мала вероватноћа да ће вакцинисана особа да заврши у болници. Ипак, нисам оптимиста да можемо да направимо бољи искорак у погледу вакцинације.

До каквих сте сазнања још дошли лечећи оболеле од ковида 19?

Научницима и лекарима клиничарима који имају више искуства битна су сазнања о томе да је генетска предиспозиција на присуство вируса вероватно јако важна у компликовању клиничке слике и развијању тешких форми болести. У историји медицине то је већ виђено и доказано код сепсе, односно да поједине особе сходно свом генском статусу имају знатно лошији исход болести. Зато је будућност терапије да модулира генетски одговор.

То значи да је погрешно веровање неких људи да треба намерно да се заразе короном и преболе је јер се никада не зна како ће који организам да одреагује?

За омикрон сој короне ми још немамо детаљну анализу. Да се оболели од њега хоспитализују у истом проценту као онда када се оболевало од делта варијанте, то би срушило сваки здравствени систем, па и наш. Ово сада је потпуно другачија презентација болести у односу на претходне. Сада нема у великом проценту системског обољења које се може видети у биохемијским анализама крви, на пример код анализе ЦРП-а. Имамо и мали број обостраних упала плућа које праве слику такозваног млечног стакла. Али, одређен број оболелих и даље завршава на болничком лечењу. Сада се у више од 90 одсто случајева хоспитализују они који су старији од 60 година. Очигледно је да су они најосетљивији јер имају најмањи физиолошки капацитет за одбрану организма и више пропратних обољења. Зато је глупа идеја да неко жели намерно да се зарази короном. Некоме ће корона изазивати благу кијавицу, али његовом оцу, мајци, баки или деки ће изазвати јако обољење. Зато није паметна стратегија да се намерно заражавамо. Омикрон се шири као плин и тешко ћемо моћи да зауставимо огромно прокужавање. А очигледно је да постоји нека генетска предиспозиција да неке особе реагују другачије на присуство вируса, као и што неко не развије имунитет после примања вакцине.

Да ли с почетком рада школа и повратком породица са зимовања очекујете још већи пораст броја оболелих од ковида 19?

То ће свакако убрзати ширење вируса и још један узлазни ток овог таласа короне који ће трајати још око три недеље. Потом ће уследити једно краће заравњење криве, па ће доћи до пада броја оболелих. Очекујем да ће ово прокужавање омикроном вероватно престати крајем фебруара или почетком марта и да ћемо ући у неки мирнији период. Гледаћемо у међувремену шта ће се десити с вирусом на јужној хемисфери јер су нам сви мутирани сојеви током зиме долазили оданде. Стратегија Светске здравствене организације је да треба што пре и што више вакцинисати становништво Африке и сиромашнијих делова Азије, где је могућност заражавања много већа и где су невакцинисани људи заправо генератори нових мутација.

Да ли би следећи мутирани сој који нам дође био агресивнији или се ближимо крају пандемије?

Природно је да се, као и код других вируса, иде ка неком мирнијем периоду, да ће он бити у циркулацији, али да неће више толико да утиче на наш социјални живот. Центар за превенцију и контролу болести на глобалном нивоу прати кретање мутација.

То значи да и даље морамо да будемо опрезни?

Треба бити опрезан, иако сада све делује да корона више неће бити тако опасна и да неће доводити до великог броја хоспитализованих. Ми смо с ранијим сојевима ковида имали по 11.000 хоспитализованих људи. Сада имамо око 2.700 особа, што није довело до потпуног преоптерећења ковид болница. Међутим, сада велико оптерећење трпе ковид амбуланте. Мислим да је број новооткривених случајева мало потцењен. Сигурно је макар од два до два и по пута већи број заражених од броја регистрованих случајева. Има људи којима је свега доста па се не тестирају, али ту су и они који верују да је ово обични назеб па не желе код лекара. А битно је отићи у ковид амбуланту на време јер је модерна антивирусна терапија коју имамо ефикасна ако се да првих дана од почетка симптома, када се вирус још реплицира. Након десет дана настају последице онога што је вирус направио. Тада је избор терапије јако сужен.

И после прележане короне последице које вирус остави за собом могу да буду кобне?

Системска форма болести подразумева да вирус практично окине одговор организма који је ишао у правцу цитокинске олује, великог инфламаторног одговора и стварања услова за појаву угрушака. Ти угрушци имају много јачу чврстину. Повећано стварање угрушака је довело до фаталних исхода током хоспитализације, али и касније, када се јављају мождани удар или инфаркт срца. Неретко се може чути од људи који су прележали ковид 19 да имају проблема с упорном температуром која траје по неколико недеља, а чак и месецима. Има људи који се жале на хронични умор, неки имају проблеме са смањеним апетитом, а неки са фиброзом плућа (ожиљно ткиво се ствара у плућима) и смањеним капацитетом плућа. Ту су и особе с упалама срчаног мишића и срчане марамице. Колико год да омикрон даје акутно блажу форму болести, још увек нико са сигурношћу не може да каже да се код оболелог неће јавити ове исте последице. Ипак, мени се чини да ово сада није иста болест, већ да је реч о другачијој форми ковида.

Било је истраживања и о томе да и крвна група утиче на то да ли ће се неко разболети?

То би било исто као када бисмо рекли да особе које имају плаве очи имају већу склоност ка ковиду. Ствар није тако једноставна. Тешко да ће само припадност крвној групи утицати на то да ли ће неко да оболи или не. То би било сувише једноставно и превише добро јер бисмо се онда усредсредили на људе с одређеним крвним групама и њима би се давале посебне терапије и вакцине ширег спектра.

Задржаћу мишљење за себе о ситуацији с Новаком Ђоковићем

Претходних дана у јавности је највише речи било о вакциналном статусу тенисера Новака Ђоковића. Шта ви мислите о томе?

Поштујем право личног избора свакако док год оно не угрожава другога. Мислим да је све ово око Новака Ђоковића попримило неки други карактер сигурно не његовом вољом. Задржао бих за себе мишљење о свему томе. Било је ту превише и политике и заблуда да нас неко због наше припадности другачије гледа. Мислим да нас нико није гледао другачије. Бојим се само да се проблем који је почео на Аустралијан опену неће зауставити.