Субота, 13.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сертификати истичу, четврта доза на чекању

Стручњаци упозоравају да су многи стекли погрешан утисак да је омикрон веома благ сој вируса, а заправо је само 25 одсто блажи од делта варијанте короне, која је однела многе животе у нашој земљи
(Фото EPA-EFE/R. Ghement)

Стручни комитет за имунизацију још није донео одлуку о увођењу четврте, бустер, дозе вакцине против ковида 19 у Србији јер су чланови овог тела закључили да у овом моменту нема довољно доказа о користи од примене још једног цепива, сазнаје „Политика”. На састанку који је одржан прекјуче лекари су дискутовали о приоритетним групама за које би могла да буде препоручена четврта доза. Предложено је да се, када се буде доносила дефинитивна одлука, још једном анализира садашњи став – да поново буду вакцинисане особе с примарним и секундарним имунодефицијенцијама које су примиле само две дозе цепива, особе старије од 60 година и запослени у здравственим установама. Када ће коначна одлука о томе бити донета за сада се не зна, али ће то свакако морати да буде у најскоријем периоду јер по садашњим правилима особама које су вакцинисане с три дозе зелени сертификат важи 210 дана. Тај период важења сертификата ускоро истиче људима који су летос вакцинисани трећом дозом.

У неким земљама имунизација четвртом дозом увелико траје. Министарство здравља Израела препоручио је да влада обезбеди четврту дозу за све пунолетне Израелце, под условом да су примили трећу дозу или се опоравили од ковида 19. Одлука је донета пошто је министарство саопштило да четврта доза, односно друга бустер доза вакцине, штити шездесетогодишњаке и остале старије грађане три пута ефикасније ако је реч о тешкој болести и два пута више када се ради о инфицирању омикроном. Четврта доза се може примити најраније четири месеца после треће.

Прелиминарни резултати студије Медицинског центра Шеба показали су да иако четврта доза повећава ниво антитела у крви, не изгледа да може да заштити у високој мери од омикрона.

Како за „Политику” истиче професор др Тања Јовановић, вирусолог и члан Кризног штаба за сузбијање ковида 19, требало би размислити о увођењу четврте дозе за старије од 60 година и људе са оштећеним имунитетом и хроничним болестима, јер ће их то заштитити од тешке клиничке слике уколико се заразе.

– Ја сам се заразила упркос високом нивоу антитела и ћелијском имунитету, а примила сам три дозе вакцине. Лежим код куће и дефинитивно ме је вакцина заштитила од теже форме болести. Омикрон не доноси само обичну прехладу, то треба нагласити, јер на сопственом примеру видим колико те „обори”. Мислим да од оболевања не може да нас заштитити ни четврта ни било која доза, јер омикрон пробија имунитет – истиче др Јовановић.

И професор др Зоран Радовановић, епидемиолог, каже за наш лист да би четврту дозу требало одобрити за угрожене категорије – старије људе и хроничне болеснике.

– Негде се она одобрава за људе старије од 60, негде за оне који имају више од 80. Требало би размислити о тој граници, али и имати у виду колике залихе вакцина имамо. Не може да се донесе једна таква одлука па да се испостави да немамо довољно вакцина. Сигурно имамо доста цепива, али некима већ истиче рок. Очекујем да ће се одлука о четвртој дози донети за две-три недеље. На пример, ја сада улазим у шести месец од када сам добио трећу дозу и за месец дана нећу моћи да имам зелени сертификат, а има оних којима је он већ истекао. Зато морају неке одлуке брзо да се донесу – сматра др Радовановић и подсећа да су компаније „Фајзер” и „Бионтек” започеле клиничко испитивање вакцине против омикрон соја и да има најава да ће се на тржиштима појавити у марту.

– Требало би сачекати појаву те вакцине, а можда премостити период, док она не стигне, с постојећим залихама цепива – додаје наш саговорник.

Међутим, доста грађана сматра да су се беспотребно имунизовали јер су добили корону други или трећи пут. Професор Радовановић на то одговара да је велика разлика ако ковид 19 добију вакцинисани и невакцинисани.

– Вакцинисани имају заштиту од заражавања од 30 до 40 одсто. Али, заштита од хоспитализације износи 80 одсто. Постоји разлика у процентима у зависности од тога ко је коју вакцину добио и колико је прошло времена од друге, односно треће дозе. Људи су стекли погрешан утисак да је омикрон јако благ вирус. А у ствари, он је само 25 одсто блажи од делта варијанте. Овај сој короне код вакцинисаних даје блажу клиничку слику, али не и код већине невакцинисаних. Вакцина спречава да особа доспе у јединицу интензивне неге и умре, и то у веома високом проценту. Треба имати на уму да пандемија још није готова и тек од идућег пролећа ће постати ендемска болест. Треба се чувати – додаје др Радовановић.

Али, зашто онда неке земље у Европи попуштају епидемиолошке мере ако још нисмо близу краја пандемији? Радовановић сматра да је то због тога што је у већини држава огроман број грађана вакцинисан, на пример у Португалији или Ирској, а у Србији нисмо „добацили” ни до 50 одсто имунизоване укупне популације.

И док чекамо на одлуке о будућој вакцинацији, очи стручњака су упрте у појаву новог соја вируса, односно подврсте омикрона БА.2. У Данској, Великој Британији и још четрдесетак земаља овај вирус се проширио, иако још није сасвим јасно какве има карактеристике.

Француски епидемиолог Антоан Флао изјавио је за новинску агенцију АФП да их изненађује брзина којом се ова подврста, која у великом обиму циркулише у Азији, проширила у Данској.

Инфекције подврстом БА.2 до сада нису имале тежи ток од подврсте БА.1. Истовремено, страхује се и од појаве комбинованог соја омикрона и делте.

Немачки вирусолог Кристијан Дростен сматра да би се спајањем делте с једном од подврста омикрона могао развити још опаснији вирус. Нарочито би могла да буде опасна рекомбинација вируса који би носио спајк-протеин омикрона, а остатак генома од соја делта. Омикрон има одређене мутације на површинском протеину, такозваном спајк протеину, уз помоћ којих лакше може да заобиђе имуносистем организма.

Један научник с Кипра је известио и да постоји још једна врста короне – делтакрон, иако су научници оставили могућност да је у том случају дошло до грешке.

Бустер доза смањује пријеме у болнице

Да су наши стручњаци донели добру одлуку када су увели давање треће дозе, сведоче и светске анализе јер су захваљујући томе многи животи спасени. Стопа хоспитализације од последица ковида 19 могла би да се смањи за најмање пола милиона становника, захваљујући имунизацији бустер дозом вакцине, саопштио је Европски центар за контролу и превенцију болести. – Тренутна примена бустер дозе која је постигнута почетком јануара могла би да смањи будуће пријеме у болнице за 500.000–800.000 у Европи – наводи се у саопштењу ове организације, преноси агенција Ројтерс. Ове бројке се односе на 27 земаља чланица Европске уније и Норвешку, Исланд и Лихтенштајн. Тренутно је око 70 одсто популације ЕУ од 450 милиона становника у потпуности вакцинисано, а половина њих је примила бустер дозу вакцине. У центру сматрају да ће, уколико се појача програм вакцинације бустер дозом на све већ вакцинисане особе, моћи да се смањи пријем у болнице за још 300.000–500.000 особа.

– Иако се у неким европским државама чини да је врхунац пандемије недавно достигнут, пандемија још увек није готова – поручила је, преноси Танјуг, европска комесарка за здравље Стела Киријакидес.

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nenad
SZO je nedavno izjavila: "...ispuniti ciljeve poput cilja SZO da se vakciniše 70 odsto stanovništva svih zemalja.." Ako je neko do danas mislio da kovid ima veze sa zdravljem, onda ova izjava definitivno treba da razuveri svakog ko iole malo misli svojom glavom. Odavno se zna da je kovid deo jedne mnogo šire agende koja nema veze sa brigom o zdravlju, ali je briga o zdravlju vešto zloupotrebljena u druge mračne svrhe. Probudi se svete!
Вељац
Након што сам се другом вакцинисао 19.02.2021. више се нисам вакцинисао јер нисам путовао, а и није ми била јасна статистика Африка вс Европа, и није ми било јасно како сваке године за грип друга вакцина а овде увек иста, других епидемијских мера се придржавам оне су опробане још у доба бубонске куге. Врло ме разочарало што на једног умрлог од ове пошасти долазе три умрла у вишку, од вишегодишњег просека умрлих пре пошасти. И коју и како вакцину би сад ја требало да примим, као невакцинисани....
d
dobro je da si počeo da se budiš i postavljaš pitanja. To je jako dobro. Za početak pročitaj šta kaže Robert Malone naučnk koji je stvorio mRNA sredstvo jer ovo nije vakcina.
Jag
Imunodeficijencija? Jesu li ti lekari zaboravili svoj maternji jezik?
Сава
Ко прими 3 а не и 4ту је, како их данас зову антиваксер!
Влада Костић
Све наведено је у суштини медицинска емпирија и претоиставке. Лекари морају да се ослободе своје психопатолошке сујете и да схвате да су им биологија и биохемија фундаменталне науке. Без њих не могу да доносе стручно правилне и егзактне закључке. Ако мисле да методе статистике могу да буду од користи, тада се играју са људским животима.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.