Самачка соба је привремени или трајни стан за једну особу. Самачка соба може бити ствар личног избора, али теже је ако сте на њу „осуђени”. Младост је обично сматра спасом и слободом, када се у њу побегне од вечито будних родитељских очију. Старост је напротив сматра тамницом – нарочито ако особа, која у самачкој соби сама живи, није себи најбоље друштво.
У сваком случају треба правити разлику између самоће и усамљености, јер човек може бити усамљен и онда када станује у кругу многобројне породице, исто као што може бити срећан и окружен пријатељима, иако станује сам.
Самачка соба ће постати стан онда када у њу унесете:
– постељу за спавање, димензија 100 x 200 x 40 цм са удобним душеком постављеним преко еластичне подлоге
– мању фотељу (једну до две), димензија 60 x 60 x 40 (70), за дневно седење и одмор. (Уместо засебне постеље са фотељама, можете планирати двосед или тросед на развлачење, што је свакако мање удобно али често и неизбежно, због скученог простора.)
– ормар за гардеробу, одећу и рубље, димензија 120 x 60 x 230 цм у комбинацији отворених и затворених полица за смештај најразличитијих предмета, а у димензијама које простор диктира,
– сто за обедовање који ће послужити и за рад, који може бити и на склапање, са обавезном висином од 70 до 75 цм
– неколико столица које такође могу бити на склапање, у циљу бољег коришћења простора
– неколико ниских сточића, најбоље у сет-систему, тако да се могу подвући један испод другог, померати по жељи и потреби.

Самачка соба ће постати удобан стан, када је допуните добро одабраним и распоређеним лампама, када покријете под малим тепихом и прозоре лепим завесама.
Самачка соба ће постати дом, када је напуните књигама које волите, музиком коју радо слушате, сликама у којима уживате и када на сто ставите вазу са цвећем.
Али, самачка соба ће постати дом – слатки дом уистину онда када у њој замиришу, слатким мирисом, тек испечени колачи. А то наравно, неће бити могуће, без какве-такве кухиње. Ако је ваша соба „три са три”, то значи да је њена површина испод доње границе биолошког минимума од 10 м2, па је нереално очекивати да се у њој може организовати кухиња. Али, ако је соба већа, кухињу лако можете решити „у плакару”, тако да буде заклоњена од погледа, а да ипак добро послужи, баш онако како служе кухиње у камп-приколицама.
За песнике, соба је најчешће „гнездо” или „шкољка”, у којима човек станује као птица или као зрно бисера. Понекад, они човека виде као пужа у кућици или као корњачу испод оклопа. Скоро га никада не виде онако како истински станује: у кутији. Јер шта је соба ако није кутија „три са три пута три”, често већа, понекад мања?
Срећом, ту су архитекти, који се, и када су песници, не удаљавају сувише од математике. Отуда толико бројева у овом кратком тексту.
Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


