Шест деценија од доделе Нобелове награде Иви Андрићу
Иво Андрић (10. 10. 1892, Травник – 13. 3. 1975, Београд) одрастао је у Вишеграду где је гледао витке стубове ћуприје на Дрини, што ће обележити његово стваралаштво. Аутор је преко стотину приповедака међу којима су и „Мост на Жепи”, „Пут Алије Ђерзелеза”, „Ћоркан и Швабица”, „Мара милосница”, „Аникина времена”, „Мустафа Маџар”, „Прича о везировом слону”, „Велетовци”, „Јелена, жена које нема”, романа „На Дрини ћуприја”, „Травничка хроника”, „Госпођица”, „Проклета авлија”, „Омерпаша Латас”, медитативне прозе „Ex Ponto”, „Немири”, „Знакови поред пута”, есеја, дневника и путописа. Андрићева дела преведена су на педесет језика.
Нобелову награду за књижевност Андрић је добио од Шведске академије, 26. октобра 1961. Уручена му је 10. децембра, на церемонији у Стокхолму, којој су присуствовали суверен Густав Адолф VI са свитом, као и премијер Шведске и чланови владе. На свечаности су били и академици, чланови Нобелове фондације, ранији добитници.

Лауреат је ступио на раскошну сцену Концерт-хола. Блицеви су севали, а салом су се пронеле салве аплауза. Секретар Шведске академије др Андерс Естерлинг, представио је добитника за књижевност: „Андрић носи у себи много нежности за људе, али не узмиче пред страхотама, нити пред насиљем, које у његовим очима потврђује стварност зла. Он је писац који је мајстор једног сасвим личног, оригиналног круга мотива. Он отвара једну досад непознату страницу светске хронике и обраћа нам се из дубине напаћене народне душе Јужних Словена.”
Андрић је примио повељу са текстом одлуке о награди у златотиску, златну медаљу са Нобеловим ликом на аверсу, барељефом младића који под ловором записује певање муза и својим именом на реверсу. Лауреат је добио и чек са износом који је поклонио за развој библиотекарства у Босни и Херцеговини.
Иво Андрић је највећи део живота провео у Србији и Београду, где је провео Други светски рат и где је написао своја најзначајнија дела.
Стручна сарадња: Музеј града Београда, Задужбина Иве Андрића
Уметничка реализација: Анамари Бањац, академски сликар

Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


