Узрок отказа, кашњења плате ...

Две трећине учесника анкете у организацији Регионалне информативне агенције „Југ прес” на тему да ли је пандемија узроковала промене на послу одговорило је потврдно. Трећина се изјаснила да није. На додатно питање око измена које су испитаници имали на послу доминира одговор да је сфера рада доживела премештај радног окружења – из канцеларије у приватан дом, јер су многи од њих почели да раде од куће. Ипак, по броју предњаче одговори као што су „добио сам отказ”, „смањен је број радника у фирми”, а велики број анкетираних наводи и да је све учесталије кашњење плате.

Када је реч о економским последицама пандемије, оне су веома изражене. На питање „да ли је пандемија ковида 19 утицала на ваш живот” потврдно је одговорило 83,7 одсто испитаника, а негативан одговор је дало њих 16,3 процента.

У објашњењу потврдног одговора у анкети доминирају они који, како наглашавају у Регионалној информативној агенцији „Југ прес”, указују на ослабљено ментално здравље и осећање физичке и, пре свега, финансијске сигурности услед индиректних ефеката вируса корона.

– Оно што је из резултата евидентно јесте да великом броју испитаника проблем представљају финансијска средства, а судећи по одговорима које смо добили, можемо истаћи да се квалитет живота знатно погоршао. Сем овога, још једна изузетно неповољна димензија, која се често среће међу одговорима, била је и смрт члана породице или друге особе, а која је наступила услед вируса корона или због недостатака капацитета за лечење оболелих од хроничних болести, што је опет последица пандемије – наводе из агенције.

На питање „да ли су пандемија ковида 19 и мере утицале на ваше и приходе ваше породице”, половина (51 одсто) одговорило је потврдно. Индикативан је налаз да је 88,4 процента анкетираних одговорило да су им приходи услед последица пандемије смањени, док је само 11,6 одсто рекло да су им приходи повећани. Закључак анкете је, како наглашавају организатори, да су финансијске последице истакнуте као најбитније у читавом упитнику, како оне у вези са губитком посла, смањењем или учесталим кашњењем плате, тако и оне на нивоу државе, као што је повећавање општег нивоа цена намирница и осталих потрепштина.