Благодети црвеног и љубичастог воћа

Такозване ненутритивне материје из намирница биљног и животињског порекла, познате под називом фито и зоохемикалије, имају бројна повољна деловања на наше здравље. Те материје,од којих воће и поврће имају интензивне боје, у центру су интересовања светских стручњака за исхрану. Наша саговорница на тему значаја тих материја је професор доктор Нађа Васиљевић са Медицинског факултета у Београду, супспецијалиста исхране.

– Воће и поврће боју дугују пигментима: хлорофил је зелени пигмент, парадајз и лубеница су црвене боје због ликопена, кукуруз је жут због ксантофила. Боровница је љубичаста због антоцијана, шаргарепа и бресква су наранџасте због бета-каротена, месо дивљег лососа је такође наранџасто због каротеноида, који су прехрамбеним ланцем у месо лососа доспели из алги.

Када се ради о црвеним пигментима, тешко је издвојити најкориснији. Истраживања о биљним пигментима који су носиоци боје воћа и поврћа још увек су у току. Ипак, наша саговорница истиче да су истраживања о деловању ликопена отишла најдаље зато што је та активна материја, састојак парадајза, већ дуго на мети интересовања научника, па је доказана њена заштитна улога код великог броја карцинома. Такође, позната је и антиоксидативна функција ликопена, који штити ћелије од слободних радикала, што је важно код превенције болести срца. Пошто је ликопен топив у мастима, његова апсорпција је знатно боља ако се кува уз додавање маслиновог уља.

– И бобичасто воће је карактеристично по својој интензивној црвеној и љубичастој боји, чији суносиоци пигменти из групе флавоноида, тачније антоцијани – објашњава др Нађа Васиљевић. Они делују као снажни антиоксиданси, а придружују им се и витамини са антиоксидативном активношћу – витамини Це и А. Наша саговорница истиче и следеће, мање познате чињенице које повезују боје воћа и наше здравље:

– Посебно место међу фитохемикалијама заузима ресвератрол заслужан за тамноцрвену боју грожђа и вина. Ресвератрол се синтетизује у грожђу, као одговор на микробну инфекцију или стрес, а акумулира се у кожици грожђа. Овај молекул налази се у вину, а пошто је његова концентрација пропорционална трајању мацерације, знатно је веће учешће ресвератрола у црним винима. Ин витро истраживања доказала су снажну антиоксидативну активност ресвератрола и његово деловање на смањење оксидације ЛДЛ холестерола, што може да нас заштити од артеросклерозе. Заштитно деловање вина на кардиоваскуларни систем, између осталог, приписује се управо молекулима ове фитохемикалије.

Данас на тржишту постоји читав спектар додатака исхрани који садрже изоловане пигменте (ликопен, ресвератрол и слично) из црвеног воћа и поврћа. Ипак, када можемо да бирамо да ли ћемо на оближњу пијацу по свеже или у апотеку по додатак, боље је конзумирати воће и поврће у изворном облику, и то кад је на врхунцу сезоне јер је тада најбогатије нутритијентима и другим корисним материјама као што су на пример и биљни пигменти. Када се налазе у природном облику, пигменти су боље искористиви, а уједно њиховом деловању доприносе и друге материје којима је богато воће и поврће.

Лето је део године када можемо да уживамо у благодетима црвеног и љубичастог бобичастог воћа (боровнице, црне и црвене рибизле, купине), које је проглашено супервоћем јер је крцато антиоксидансима.

Закључујући ову причу о важности боја појединих намирница за наше здравље, проф. др Нађа Васиљевић подсећа:

– Воће и поврће црвене боје чине само део шаренила које пружа природа. Уживајући у намирницама најразличитијих боја, уједно уживамо у спектру различитих фитохемикалија с благотворним деловањем на здравље. То су знали још и наши древни преци, а ми данас долазимо до научних потврда повољних учинака тих материја.