Караџић има право да се брани сам

Хапшење Радована Караџића већина западних медија приказала јекао задовољење правде са закашњењем од 13 година, а његову одговорност за ратне злочине готово да нико и не доводи у питање. 

После хапшења бившег политичког лидера босанских Срба новоизабрани премијер Србије Мирко Цветковић позваоје и преосталу двојицу хашких бегунаца Ратка Младића и Горана Хаџића да се предају. Али, очигледно свестан чињенице да је у домаћој јавности, нарочито после недавног ослобађања Насера Орића и Рамуша Харадинаја, превагло мишљење да је Хашки трибунал политички суд основан да суди само Србима,додао je да очекује од Хашког трибунала „да праведно суди и једнако третира све жртве и све злочинце”.

Хашки трибунал је подигао 161 оптужницу. Али, на питање колико је Срба оптужено (од укупног броја њих стотинак), Нерма Јелачић, портпарол Хашког трибунала, за „Политику” каже да нема те податке и да трибунал не прави разлику између Срба, Хрвата, муслимана и осталих.

Ипак сви смо сведоци да је највећи број оптужених Срба и да се управо њима у трибуналу изричу драконске казне, док су команданти ОВК и снага босанских муслимана због лоших оптужница и недостатка доказа ослобођени оптужби.

На питање има ли у Хашком трибуналу правде за Србе, многи попут др Косте Чавошког, професора Правног факултета у Београду, потенцијалног члана Караџићевог тима одбране, кажуда трибунал уопште није суд него „изругивање праву и правди”.

Адвокат Јован Симић, бивши саветник председника Србије Бориса Тадића за хашка питања такође сматра да су неке пресуде Хашког трибунала срамне, али да је то и због тога што држава никада није стала иза хашких оптуженика. После добровољне предаје ти људи су углавном били заборављени и у стручном делу нису имали помоћ, иако је, како каже Симић, кабинет председника Тадића предлагао бившем премијеру Војиславу Коштуници да се формирају стручни тимови који ће да раде и обрађују одређена теоретска питања која су се појавила у Хагу као иновација кривичног права, јер је хашка стручна пракса постављена тако да би се људи лакше осудили и да би тужилаштво имало мање проблема око доказивања.

„Правда је тамо врло проблематична, поготову за Србе. Формално они добијају доста могућности које немају у домаћом правосуђу, али држава мора у пуном капацитету да помогне тим људима.

Ја не говорим о помагању злочинцима. Држава је имала интерес да помогне тим људима пре свега јер су то њени држављани и зато што осуда тих људи подразумева и неку одговорност државе и друштва у одређеном тренутку”, каже Симић.

Иако има много замерки на рад Хашког трибунала, он додаје да не смемо заборавити да као друштво имамо међународну и моралну обавезу да оне који су осумњичени за ратне злочине ухапсимо да би они покушали да своју невиност докажу пред судом.

Председник неуропсихијатар

Караџић је најавио да ће у Хагу да се брани сам. Тужилаштво је против тога, јер он између осталог није правник већ неуропсихијатар. Ипак, коначну одлуку ће донети судско веће које је до сада Слободану Милошевићу и Војиславу Шешељу дозволило да сами себе заступају.

Симић сматра да би Караџић могао и требало да се брани сам уколико он то хоће, а да је на суду да оцени да ли његово здравствено стање то дозвољава и да ли он покушава да опструира поступак.

„Код овако високог нивоа као што је председник Републике Српске, када се ради о једној од главних личности током рата која је на сваки начин била упућена или је одлучивала о битним стварима немогуће је један део политике измакнути из доказног поступка и кренути на сувопарно утврђивање чињеница да ли је неко негде био убијен. Убијен је. То је неспорно. Ја чак и мислим да цео тај поступак не треба много да се доказује. Знамо да је гранатирано Сарајево, да је била Сребреница, Омарска… Треба да се утврди да ли су политичари иницирали такво понашање. То што некоме не одговара да се чују неке ствари никако не би смело да буде разлог да му се ускрати да он комплетно изнесе своју одбрану, чак она била и погрешна”, каже Симић.

Чавошки каже да сваки оптужени „може сам себе бранити или преко адвоката по властитом слободном избору. Дакле, трећа могућност да суд наметне оптуженом адвоката са којим он неће да сарађује није дозвољена. Другим речима, Хашки трибунал није властан да било коме а најмање др Радовану Караџићу намеће адвоката”.

По његовој оцени, др Радован Караџић је способан да сам себе брани, јер је између осталог он вероватно један од најупућенијих у фактографску основу на којој почива оптужница.

На питање зашто Хашки трибунал хоће Караџићу да наметне адвоката

Чавошки каже због тога што има врло лоше искуство са Слободаном Милошевићем који се сам бранио и са др Војиславом Шешељем који се такође сам брани.

„Показало се да је одбрана много успешнија уколико оптужени сам себе брани уместо да га бране некакви адвокати. Ти адвокати, чак и кад су наши држављани примају плату, односно награду од Хашког трибунала. Ја не могу рећи да су они плаћеници Хашког трибунала, али у нашем народу постоји изрека „чије паре тога и музика”. И ти адвокати се између осталог труде, да би добили тај хонорар, да не повреде суд и тужиоца. Једини који је то учинио био је адвокат Вујин у случају против Душка Тадића који је због наводне повреде правила суда био кажњен са 30.000 марака и избрисан са листе адвоката који могу бити браниоци хашких оптуженика”, каже Чавошки.

Говорећи о Караџићевој намери да се брани сам у изјави за Би-Би-Си и Милошевићев тужилац Џефри Најс је рекао да би било тешко да се данас замисли да Хашки трибунал ускрати право Радовану Караџићу да се брани сам.

„Ако Караџић одлучи да се брани сам, то је право које му припада према Статуту, суд ће одлучити на који начин да му дозволи да то право искористи. У случају Слободана Милошевића судије су биле изузетно опрезне и то је, по мом мишљењу, било врло мудро па су му омогућиле да се брани на најбазичнији начин, да поставља питања колико је дуго желео и о чему год је желео, али у оквиру претходно одређеног временског оквира. Због тога се стицао вероватно лажни утисак да је он суђење искористио за излагање својих ставова.

Искуство из поступка против Милошевића као и других попут суђења Шешељу могло би да доведе до тога да судије натерају Караџића да узме адвоката ако пређе одређену границу у својој одбрани.

У сваком случају, он ће у начину на који се брани морати да се придржава одређених правила”, објаснио је Најс.

Немогућа мисија

Према постојећем плану, Савет безбедности УН очекује да ће се 2008. године завршити сви првостепени процеси који се воде пред Хашким трибуналом, а да ће до 2010. бити завршени и сви поступци по жалби. Међутим, како се ближи крај године, то све више личи на немогућу мисију.

Листи оптужених који чекају на почетак суђења, а на којој се налазе Властимир Ђорђевић, Момчило Перишић, Мићо Станишић, Здравко Толимир и Стојан Жупљанин сада је допуњена и именом Радована Караџића.

Најтраженији хашки оптуженик следеће недеље треба да стигне у Хаг. Портпаролкатрибунала Нерма Јелачић је изјавила да је притворска јединица у којој ће Караџић бити смештен спремна за новог станара, али по вестима које су дошле из холандске престонице није спремна и оптужница против бившег председника Републике Српске.

Како је изјавила портпаролка тужилаштва Олга Кавран тужилаштво је дошло на идеју да по четврти пут мења оптужницу.

За сада важи оптужница против Караџића из 2000. године.

Портпаролка тужилаштва је међутим рекла да измена оптужнице може да буде предложена и након што Караџић стигне у Хаг.

Имајући у виду поменуте рокове до којих би Хашки трибунал требало да затвори врата, суђење Караџићу би требало да почне ове године, али то се вероватно неће десити. Одбране других хашких оптуженика имале су различите временске периоде за припрему, али, например, Симић каже да би оптимални рок за припрему Караџићеве одбране био од осам месеци до годину дана и да то што суд треба да се затвори 2010. не сме да буде разлог да се некоме ускрати право на праведно суђење.

Кавран каже да судије процењују када ће заказати суђење, и колико је потребно времена оптуженом да спреми одбрану. Треба имати у виду да се и суђење Војиславу Шешељу такође не уклапа у постојећи план.

У понедељак, запослени у трибуналу иду на летњи одмор. После девет месеци суђења тужилаштво још није завршило извођење својих доказа. Оно ће на располагању имати још око четири месеца а затим ће Шешељ имати годину дана за своју одбрану ако му пре тога у септембру или октобру на захтев тужилаштва не наметну адвоката, након чега ће он одмах ступити у штрајк глађу.

Председник Хашког трибунала Фаусто Покар је пролетос од Савета безбедности затражио да рок за завршетак првостепених поступака буде 2010,а да рок за поступке по жалбама буде продужен до краја 2011. године. Покар за сада није добио званични одговор али није искључено да је постигнута нека прећутна сагласност.

Међутим, будући да је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров рекао да Русија неће подржати идеју да Хашки трибунал настави рад после 2010. године, пошто сматра да ради необјективно, има оних који прижељкују да се Караџићу суди пред неким домаћим судом.

Али, у тужилаштву, како каже портпаролка Кавран, о овоме не размишљају.

Симић сматра да постоји начин да се Караџићу омогући да припреми одбрану и да онда у трибуналу одвоје једно ад хок веће за суђење Караџићу, и једног дана евентуално Ратку Младићу и Горану Хаџићу, а можда и још некима. Или да све те предмете пребаце у стални Кривични суд у Хагу. У сваком случају, и после 2010. године наставиће да постоји неки „скраћени” Хашки трибунал.
(/slika2)