Утицај новца на развој дечјег мозга

Новчана помоћ сиромашним мајкама тек рођених беба у првој години живота може да утиче на јачи когнитивни развој малишана, показују најновији резултати студије урађене у САД. Студија објављена ових дана објашњава да сиромаштво може да спутава децу од рођења.

„Ово је прва студија која показује да новац, сам по себи, има узрочни утицај на развој мозга”, рекла је др Кимберли Г. Нобл, неуронаучник са Универзитета Колумбија, која је помогла у вођењу студије и с колегама са шест универзитета одабрала хиљаду мајки и беба које су учествовале у пројекту.

Користећи електроенцефалограме, или ЕЕГ тестове, истраживачи су открили да су бебе у групи чије су мајке добијале више новца имале и више брзих можданих активности у односу на оне у групи родитеља с ниским примањима. Разлике су биле статистички значајне за већину и биле су највеће у деловима мозга који су највише повезани с когнитивним напретком. Исплате од 333 долара месечно бебама које учествују у студији наставиће се док деца не напуне најмање четири године, а истраживачи планирају даља испитивања.

Постоје бројни докази да сиромашна деца у просеку крећу у школу са слабијим когнитивним вештинама, а неуронаучници су показали да се разлике протежу и на структуру и функцију мозга. Међутим, није било јасно да ли те разлике потичу директно од недостатка новца или од сродних фактора као што су образовање родитеља или утицај окружења.

Како истиче доцент др Ивана Сташевић Карличић, директорка Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”, резултати студије нису изненађујући.

– Познат је утицај социоекономских фактора на ментално здравље уопште, а тиме и на рани когнитивни развој. Наиме, боља материјална сигурност доприноси редукцији стреса родитеља који могу више да се посвете деци и да им приуште бољи квалитет живота који је уско повезан са здрављем. Не треба занемарити чињеницу да је сиромаштво уско везано с нижим нивоом образовања, где такође треба тражити разлоге за нижа постигнућа на когнитивним тестовима испитаника у студији. Ово, међутим, не треба да завара. Утицај спољних фактора на когницију је много шири од економског контекста. Стога је од користи интерпретација стручњака да новчана субвенција има ограничен позитиван утицај као мера социјалне подршке – напомиње др Сташевић Карличић.

Наша саговорница каже да у сваком случају ограничена новчана давања у ограниченом временском периоду, уз остале аспекте организоване, системске социјалне заштите доприносе редукцији фактора ризика за депресију, аксиозне поремећаје и друге менталне сметње и тиме подстичу родитељске компетенције.

– Растерећеније и квалитетније бављење децом у периоду раног развоја јесте добра основа за формирање свих њихових личних перформанси, укључујући и когницију. Наравно, уз уважавање биолошких и генетских фактора који умногоме заједно делују с факторима спољне средине, чинећи предиспозицију за развој детета – додаје др Сташевић Карличић.

Докази да би једна година давања субвенција најмлађима могла да промени нешто тако дубоко као што је функционисање мозга наглашавају улогу коју новац може да игра у развоју детета и долази у тренутку када председник САД Џозеф Бајден заговара много већи програм субвенција за породице са децом.

„Ово је велико научно откриће. То је доказ да само давање породицама више новца води бољем развоју мозга”, сматра Марта Џ. Фаракс, неуронаучник са Универзитета у Пенсилванији, која је спровела преглед студије, а преноси „Њујорк тајмс”.

Ипак, други истраживач, Чарлс А. Нелсон, са Харварда, иначе консултант у студији, реаговао је опрезније, приметивши да потпуни ефекат ове мере неће бити јасан све док деца не ураде когнитивне тестове. Иако су обрасци мозга документовани у студији често повезани с вишим когнитивним вештинама, он сматра то није увек случај.

„То је потенцијално револуционарна студија. Мислим да би било прерано да се донесе закон по коме се свакој породици даје 300 долара месечно”, додаје Нелсон.

Да би тестирали ефекте новчане помоћи, истраживачки пројекат назван „Бебине прве године” прикупио је више од 20 милиона долара из јавних и приватних извора, укључујући Национални институт за здравље. Истраживачи су одабрали учеснике из разних породилишта, насумично их делећи у групе с високим и ниским плаћањима.

Мајкама је речено да новчану помоћ могу да користе онако како желе, а додатно истраживање ће испитати како су родитељи потрошили новац. Исплате у пројекту „Бебине прве године” биле су обезбеђене без обзира на то да ли су родитељи запослени, наводи „Њујорк тајмс”.