Субвенција од 43 милијарде евра европској индустрији чипова

БЕРЛИН – Европска унија жели да смањи зависност од Кине, Тајвана и Америке када је реч о производњи чипова па ће тако, уз помоћ субвенције у износу од 43 милијарде евра, Европска комисија привући ту индустрију на Стари континент.

„Европа је континент на којем су почеле сви индустријске промене. Европа може да постане и домовина следеће индустријске револуције”, рекла је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен најављујући амбициозан циљ Брисела, пише Дојче веле, а преноси Танјуг.

Она, при томе, мисли на развој, а пре свега на производњу полупроводника, односно чипова, а осим тога, планира се да правила о пружању државне помоћи индустрији полупроводника постану флексибилнија. Помоћу државне подршке и јефтиних кредита за мале стартапове, требало би да се створи „еко-систем” за развој чипова високог капацитета и њихову производњу у Европи.

„Не ради се само о великим компанијама и великим земљама-чланицама, већ и о мањим фирмама свуда у Европи које би учествовале у процесу производње”, рекла је у Бриселу комесарка ЕУ за тржишну конкуренцију Маргрет Вестагер приликом представљања Закона ЕУ о полупроводницима.

Европска унија на глобалном тржишту чипова има удео од само 10 одсто. Према плановима, у идућих осам година то би требало да порасте на 20 процената. С обзиром на то да ће се светска потражња за полупроводницима до краја ове деценије удвостручити, производња би у ЕУ морала практично да буде учетворостручена како би се остварио тај циљ, израчунао је комесар за индустрију Тјери Бретон.

Новост у најављеном законском пакету ЕУ јесте то да би Комисија убудуће у случају „застоја” у снабдевању чиповима, на пример за потребе аутомобилске индустрије као током прошле године, могла да прогласи својеврсно „ванредно стање” по питању чипова. У том случају би Комисија могла да присили оне фирме које су добиле субвенције да своје производе продају искључиво у Европи, односно да чиповима снабдевају одређене привредне гране.

„Требало би да будемо веома опрезни око могуће контроле извоза чипова”, нагласила је комесарка Вестагер. Европска комисија би, како је речено, на тржишту могла да наступи и као купац чипова , с циљем да се осигура снабдевање.

Законом о чиповима ЕУ се укључује у глобалну утакмицу подстицања производње полупроводника у којој учествују и Кинези и Американци. Америка планира да са око 52 милијарде долара субвенционише производњу делова за рачунаре у тој земљи. А Кина ће у своје државне фирме за истраживање и развој да „упумпа” чак 150 милијарди долара.

„Европа није изгубила ту трку. У неким важним сегментима смо доста јаки”, сматра Лук ван де Хове, шеф водећег европског истраживачког института за производњу полупроводника „Имец” у белгијском Лувену.

Европска унија је, наиме, светски лидер у сектору производње и развоја машина које на силицијумске плочице наносе и „распоређују” сићушне чипове. Уз то, Европа је та у којој се производе неке хемикалије и гасови који су потребни за производњу чипова.

„Не мислим да је неопходно радити све сам, али јесте неопходно да се ојача позиција Европе и, с друге стране, да се креира зависност других од Европе”, каже Ван де Хове за Дојче веле.

У последњих 30 година у свету су се успоставили компликовани и глобални ланци снабдевања. Највећи произвођачи данас се налазе у Азији, а то су Тајван, Јужна Кореја и Кина. Финализација производње чипова обавља се готово искључиво на Далеком истоку. Развој нових чипова великог капацитета концентрисао се у Америци и једним мањим делом у Европи.

Циљ Европске комисије јесте да „пресели” комплетан производни ланац у Европу, нагласила је комесарка ЕУ Маргрете Вестагер.

Како би Европа стратешки постала независнија, потребно је одвојити се од Кине, сматрају Јан-Петер Клајнханс и Џон Ли из берлинске фондације „Нова одговорност”. Они у својој анализи напомињу да Кина по том питању има одређену предност – поседује важне резерве ретких метала без којих производња чипова није могућа. Уједно додају да би Кина, ако би напала Тајван где се налазе највећи светски произвођачи полупроводника, могла да проузрокује огромну кризу у производним ланцима.