Злато скривено у песку

Београд се ужурбано спрема за највећу светску атлетску смотру „под кровом”. Остало је још нешто више од месец дана до тренутка када ће се планетарна елита надметати за одличја у „Штарк арени” на Светском шампионату (18–20. марта), а већ сада је јасно да ће многи рекорди бити оборени. Међународна асоцијација атлетских федерација (ИААФ), две године после премијерног СП у Финској на отвореном (1983), одлучила је да се најбољи надмећу и у зимским условима, а домаћин је био Париз. Светске атлетске игре, како је ова манифестација добила име, прво званично издање као СП у дворани имала је две године касније у Индијанаполису, а у главном гладу Србије на реду је 19. епизода.

Углед српске атлетике знатно је порастао после организације Европског првенства у дворани 2017, које је, по оцени званичника ИААФ, у сваком погледу надмашило све претходне. Зато Београд у Монте Карлу 2019. практично није имао конкуренцију када је светска атлетска кућа доносила одлуку о домаћину СП 2022. Већ сада је познато да ће у наш главни град доћи неколико хиљада гостију, од тога око 1.400 атлетичара из чак 150 земаља, што се никада није догодило. У највећој дворани на Балкану већ је постављена стаза, пре неколико дана је промовисана и химна шампионата на неколико језика, а надзорна комисија ИААФ дала је високе оцене. Чак 100 држава је откупило право преноса, а слика ће отићи у свет са 56 камера. Продаја улазница иде одлично, а генерална проба биће две недеље пре шампионата, када ће се одржати веома квалитетан међународни митинг.

Резултати Иване Шпановић (удате Вулета) били су замајац за убрзани процват наше „краљице спортова”, која је имала веома лоше услове за тренинге и такмичења, као и инфраструктуру. У последњих неколико година изграђено је и обновљено 30 атлетских стадиона и три дворане. Резултат је „експлозија” вредних достигнућа и медаља, а залог за будућност појава многих бисера овог спорта на европском и светском нивоу.

Ивана „национале” је на заласку каријере, али и даље спремна и вољна да пркоси млађој конкуренцији, па ће на месту једног од највећих успеха у каријери јуришати на своју четврту светску медаљу у дворани. Српски атлетичари су их укупно освојили пет. Лед је пробио бронзом бацач кугле Драган Перић у Барселони 1995, а две године каније у Паризу на истом месту победничког постоља стајао је скакач увис Драгутин Топић. Шпановићева ће имати прилику да одбрани злато из Бирмингема, а медаље је освајала и на два претходна шампионата, сребро у Портланду и прво одличје, бронзу у пољском Сопоту.

Зашто је Београд нашој најбољој атлетичарки свих времена талија? Пре пет година је у истој дворани постала европска шампионка, трећим резултатом свих времена у свету (7,24 м). Почетак сезоне обећава. Недавно је скочила 6,85 метара и остварила најбољи резултат сезоне у свету, и то скраћеним залетом (16 корака, а оптимално је 18). Двоипомесечни боравак и тренинзи у Дубаију очигледно су јој донели овакву сигурност, а такмичење у Бирмингему 19. фебруара требало би да буде корак ближе остварењу њених жеља на СП. Можда ћемо у овој дисциплини имати још једну представницу. Милица Гардашевић (23) остварила је лични рекорд у дворани са 6,63 м (на отвореном 6,64) и имаће у наредним данима шансу да дође до норме за СП – 6,80 м.

Много се очекивало од бацача кугле Армина Синанчевића (25), али су малери потерали нашег рекордера (у дворани 21,25 м, а на отвореном 21,88). После добро обављених уводних припрема, на првим бацачким тренинзима у децембру осетио је бол у лакту, а прегледи су показали да се ради о упали тетиве и изливу воде у зглоб. У јеку терапеутског периода, крајем јануара, био је позитиван на вирус корона и све су мање шансе да ће бити спреман за шампионат којем се толико радовао и имао жељу да се пред домаћом публиком бори за медаљу.

Упркос годинама (37), Асмир Колашинац наставља једну од најлепших прича не само наше атлетике. На великој сцени појавио се на Играма 2008. у Пекингу и од тада скоро да није пропустио ниједно од најважнијих такмичења. У богатој колекцији одличја посебним сјајем сијају бронза на Европском првенству на отвореном (Хелсинки, 2012), злато на континенталном шампионату у дворани (Гетеборг, 2013) и сребро две године касније у Прагу. На недавно одржаном државном првенству постао је по ко зна који пут првак резултатом 20,73 м, што је добар знак пред светску смотру, на којој жели још једно финале.

На њој (1.500 м) наћи ће се и средњопругаш Елзан Бибић (22), који је сјајну форму потврдио недавно одличним резултатом на 3.000 метара на митингу у Карлсруеу. Новопазарац је стазу прешао за седам минута и 44,62 секунде, чиме је за 95 стотих делова поправио лични и државни рекорд постављен пре две године у Линцу. За сада пети члан нашег тима је Маја Ћирић, атлетичарка која трчи на 400 м, а која је до норме дошла на Првенству Србије (52,88), а потом је у Острави истрчала трку каријере и поправила сопствени државни рекорд, резултатом 52,33 секунде. Близу норме налазе се Алекса Кијановић (60 м), Лука Трговчевић (60 м препоне) и Лазар Анић (скок удаљ), али и неколико изузетно младих атлетичара. Пред њима је неколико такмичења, а последња шанса Београдски интернационални митинг, 7. марта.

Да ће Београд привући велику пажњу атлетског света, доказ је и потврда доласка великог броја олимпијских и светских првака, као и рекордера. Није се после повлачења Јусеина Болта дуго чекало на новог атлетског хероја и љубимца публике. Скакач с мотком Арманд Дуплатис (22) актуелни је европски и олимпијски шампион и рекордер на отвореном (6,16 м) и у дворани (6,18). Шведски дијамант најавио је да у Београд долази по злато које му недостаје. Француски вишебојац Кевин Мајер (30) враћа се у Београд да заокружи своју златну причу. Светски рекордер у десетобоју, актуелни првак „глобуса” на отвореном и у дворани (седмобој), 2017. је засијао у „Штарк арени” пуним сјајем на атлетском небу и нема од тада пораз на затвореном терену. Долазак је потврдио и Рајан Краузер (29), двоструки олимпијски победник у бацању кугле и светски рекордер на отвореном (23,37 м) и у дворани (22,82). Његов циљ је рекорд и, наравно, прво место.