Међународни дан мачака

Да је пролеће на прагу, потврђују и мачке. Чим хладноћа устукне, оне почињу да се шепуре, јуре и мјаучу, а у жељи да привуку пажњу супротног пола, изводе и различите егзибиције. Камерама телефона „уловљене” су на састанку испред куће, на веранди и крову аутомобила, испод стола, крај прозора или спремне за путовање, а било их је и на разним другим местима јер су обележавале Интернационални дан мачака. Овај празник прославља се од 1990. године, а у календару је уписано још неколико датума посвећених овим грациозним животињама. У свету би требало да их има девет, колико, према легенди, мачке имају живота.

Познато је и да мачје пријатељство није јефтино. Оно мора да се заслужи, а и тада прође нешто времена док се мачори и мачке потпуно не ослободе у присуству људи. Оне све памте, добронамернике цене, а нарочито оне који их удоме. Тако постају кућни љубимци које воле и деца и одрасли.

Црном мачору Милунчићу срећа се осмехнула када га је у кутији, поред улице, пронашао један Вождовчанин. Од тада, већ осам година је члан његове породице. А да се одомаћио, потврђује и отворен апетит. Не устручава се да шапом дохвати качкаваљ и омрси брке маслинама. Једину муку има лети, када његово густо крзно „нестаје” под налетима високих температура. Тада мора да се освежава и највише времена проводи изврнут на леђима. Љути се и када угледа кофер јер зна да неко из куће путује – одмах га присваја и одмаже у паковању.

Под кровом новобеоградске породице свој кутак нашао је персијски мачак Мич. Он стрпљиво преде или дрема док укућани завршавају послове, а кад умор савлада његове власнике, он ступа на сцену јер је задужен за забаву.

Један београдски пар је претпрошле године, за време ванредног стања, пружио уточиште мачку Воји, који је заувек освојио њихова срца. Овај бели мачак црних шара веома је весео и дани су му испуњени игром и несташлуцима којима засмејава власнике.

Мачке су, нема сумње, прави мелем за добро расположење. Делују на људе терапијски, али и уживају у пажњи, па је добит двострука. Свуда су радо виђене, ником не сметају, а умеју и да украсе различите споменике културе, као што је Карапешићева кућа у Гроцкој.

Подсетимо се, до пре неколико година на Филолошком факултету је становала црна мачка коју су студенти називали разним именима. Генерације академаца смиривале су нерве мазећи је док чекају да буду прозвани на усменим испитима. Иако је била црна, њима је често доносила срећу.

Зато, када спазите мачке у близини, помилујте их макар погледом јер ће вам на свој мачји начин на томе бити захвалне.