Град чуда на песку

Као да још само летећи аутомобили недостају да употпуне слику футуристичког Дубаија, изниклог на арабијском песку. Они који су путовали још даље на Исток и видели Хонгконг, Шангај или Сеул и сличне магалополисе нису толико импресионирани ултрамодерном архитектуром најмногољуднијег града Уједињених Арапских Емирата, али ниједан његов посетилац, ма колико да су му занимљивији трагови прошлости, сигурно не може да остане равнодушан на сва хај-тек чуда по којима је уписан у разне књиге светских рекорда. Нека, малобројна додуше, доступна су и грађанима Србије с просечном српском платом, а о некима, попут Бурџ ел Араба, јединог хотела на свету са седам звездица, или ништа мање луксузног Атлантиса, могу само да сањају.

У једном од најскупљих градова на свету бесплатно се може видети само највећа музичко-плесна фонтана на свету, али „парцијално”, са земље. У целини се може сагледати из Бурџ Калифе, највише зграде на свету (830 метара), али то се плаћа. До одговарајућег бесплатног положаја из којег може, на сваких пола сата, да се присуствује плесу водених капљица уз светске музичке хитове, најлакше се долази кроз Дубаи мол, највећи шопинг центар на свету. Разумљиво, вечерње представе уз лајт-шоу и светлуцање околних небодера су атрактивније и посећеније.

Од Бурџ Калифе до Ботаничке баште

Е сад, ако сте смештени у неком од хотела у Дубаи марини, једном од најпрестижнијих делова града, до поменутих атракција можете и метроом, али таксијем је, наравно, једноставније. Тих двадесетак километара, ауто-путем „Шеик Зајед”, пређе се за око 20 минута, а кошта 70–80 дирхама. За један евро добија се четири дирхама у мењачницама Дубаи мола, док је, на пример, на аеродрому курс нешто мало неповољнији. Уз кеш, наравно, треба увек имати и платне картице, јер мењачнице нису баш „на сваком ћошку” као у Србији.

Раздаљине су такве да се чини да где год да кренете треба око пола сата вожње. Од Бурџ Калифе до „Чудесне баште” с више од 150 милиона цветова и више од тога. Али, онлајн куповина карата је знатно повољнија него на лицу места, а постоје и различите комбинације улазница које још мало спуштају цене, па је тако за посету овим двема знаменитостима Дубаија било потребно укупно 50 евра. Наравно, то важи за посету видиковцу на 124. и 125. спрату највише зграде, за онај на 148. спрату треба издвојити више новца.

Дубаи, главни град истоименог емирата, смештен уз обалу Персијског залива, свакако није непознаница за грађане Србије. Све су чешћа туристичка путовања у зимским месецима на ову дестинацију, а многи су отишли за послом – од рада у авио-компанијама, преко здравства, до ИТ сектора.

Дубаи и изгледа углавном као град у коме се само ради и проводи, а онај обични, свакодневни породични живот као да је далеко одатле. И јесте, у мањим, хуманијим околним насељима с кућама или нижим зградама и с нешто више запаћеног зеленила у златастом ситном песку. Или у другим емиратима. Један од ајтијеваца из Србије, који је већ две године у УАЕ, одлучио је да живи у Шарџи, трећем по величини емирату, који се граничи с Дубаијем. До Дубаија стиже за мање од сат вожње ауто-путем, а у Шарџи су, каже, сви услови примеренији свакодневном живљењу. Не мање важно је и то што су у том емирату нерадна три дана недељно. У Дубаију и Абу Дабију, како нам је објаснио, пети радни дан је скраћен на четири сата, с тим што се у једном иде на посао, а у другом се та четири сата ради од куће.

Наши људи који живе у УАЕ сведоче о још једном феномену у који и туристи који бораве тамо само неколико дана могу да се увере. Дубаи је заиста мултикултуралан град, прилично американизован, у којем на сваком кораку срећете људе са свих континената, свих боја коже, свих религија. Иако се на пут креће уз упозорења да је реч о исламској земљи у којој постоје строже норме облачења и опхођења, да пушење на јавном месту није дозвољено, ни алкохол наравно, нису то баш толико крута правила. Пиво, па и нешто јаче, може се попити у неким баровима и хотелским терасама уз обалу. На једном таквом месту у Дубаи марини пиво сервирано у великој картонској чаши за кафу коштало је око 8,5 евра. На улицама и у шопинг центрима могу се видети странкиње у прилично кратким сукњама, поред Арапкиња у црним никабима. Али нема ружних погледа ни према коме. А безбедност је већ надалеко позната, захваљујући оштрим санкцијама према свакој врсти изгредништва.

„Отимање” пустиње од мора

Толерантност показују и прихватањем свих вакцина против ковида 19, а једино што ових дана може да иритира јесте обавезно ношење маске увек и свуда, па и на плажи. Можете да скинете маску понекад да бисте пуним плућима удисали морски ваздух или када нема никога у близини, није баш да ће вас неки „безбедњак” одмах заскочити и казнити, али нема опуштања – казне су неколико стотина долара.

Те паре, ако их имате, боље је искористити за посету осталим чудесима Дубаија. Тамошње богатство користи се за „отимање” пустиње, али и мора, то јест ширење копна прављењем вештачких острва, за подизање свега највећег, највишег, најтежег, најнеобичнијег што људски ум може да осмисли а савремене технологије да омогуће, као и за куповину свега најскупљег. А најновија атракција од октобра прошле године је „Око Дубаија”, панорамски точак највећи на свету, наравно.