Кандидати за градоначелника Београда

СНС је у последњих девет година показала какав је градоначелник потребан Београду. Синиша Мали (49) и Зоран Радојичић (58) су живи докази за то – искусни, способни, угледни, у најбољим годинама. Њихов успех је постигнут и због тога што су били у синергијском тандему са изванредним Гораном Весићем (53) – менаџер, заменик, био у Ђинђићевом БГ тиму 1996.

Успех је постигнут и због тога што су они предводили велики тим професионалаца. Друге странке, из тог, и претходних искустава нису научиле ништа. Четири коалиције или странке (Ђилас, СПС, СРС, НАДА) нам као кандидате за градоначелника нуде четворицу пензионера који заједно имају 307 година – Владету Јанковића (82), Тому Филу (81), Миљка Ристића (73) и Војислава Михаиловића (71). Тачно је да Србија стари, а Београд још више, али то не значи да градоначелник Београда треба да буде у дубокој старости.

Свака част дичним старинама, али Београду је потребан оперативац, који ће да скочи и поскочи, да стигне у сваки крај града и да управља сложеним градским системима. Председник САД је најбољи пример како човек у позним годинама није погодан за извршну функцију. Хвата га дремка усред говора, багује, прави гафове, дементан је, саплиће се и пада сваки час. Такође, ниједан од наведене четворице нема искуства у управљању великим комуналним системима, или у раду у локалној самоуправи.

Да ствар буде гора, пензионер Јанковић (82), кандидат са подршком најјаче опозиционе коалиције, већ три недеље прави страховите фаулове, и не престаје са тим. Негативна синергија Ђиласа, Поноша и Јанковића је толика да су све истраживачке агенције то забележиле као пад рејтинга (па их је напао Ђилас). Јанковић је за мање од месец дана показао фантастичну недоследност и лицемерје када је стао иза дијаметрално супротне политике од оне коју је заступао две деценије (сада заступа оптужбу да су Срби починили геноцид у БиХ, десничар је, а кандидат левичарске странке, учествовао је у смењивању Ђиласа, његову власт је називао пљачкашком, а Ђиласа гарнитуром о којој не мисли ништа добро).

Још горе, Јанковић је лансирао низ деструктивних порука које су одјекнуле у Београду. Владета Јанковић прети да ће да руши или да ће да измести споменик Стефану Немањи, прети да ће да стопира метро, грађане вређа и назива их бандитима, ботовима и пашчади, понижава грађане Маринкове баре и Борче. Да не намерава да престане са деструктивним порукама, Јанковић показује у интервјуу за лист „Нова” где прети да ће да руши „К-дистрикт”, ново, прелепо, дорћолско насеље подно Калемегдана, у којем живи 2500 грађана (800 деце). Такође, Јанковић понавља да није квалификован за место градоначелника! Због чега се онда кандидовао? Јанковић у ормару има толико костура, да је само питање дана када ће почети да испадају из њега, и додатно га компромитују (нпр. извесно знам, а то је и логично, управо је Јанковић довео „Рио Тинто” у Србију 2001. када је био амбасадор у Лондону, где је седиште „Рио Тинта” – то му је било у опису посла). Да Јанковић, не дај боже, постане градоначелник, понекад помислим да би срушио више Београда него што је срушено 6. априла 1941.

Кад грађани све ово прочитају, биће захвални да знају да је СНС и овог пута понудио правог човека за кандидата за градоначелника. Александар Шапић (44) је спортска легенда ватерпола, способан, искусан у вођењу града, општина и комуналних система (био помоћник градоначелника и председник општине Нови Београд). Осим угледа и искуства, Александар Шапић је снажан и енергичан човек, али помирљив и питом. Он је човек уједињења и конструктивних решења. Такође, иза њега стоји тим СНС-а, изванредни резултати СНС-а у Београду у последњих девет година: просечна зарада у Београду у новембру 2021. је 741 евро, решен је проблем депоније у Винчи, „Београд на води”, нова ковид болница, нови ДЗ „Борча”, нови КЦ Србије, нова пруга БГ–НС, КБЦ „Земун”, обновљена „Тиршова”, помоћ младима, демографске мере, реконструисани Народни музеј и МСУ, споменици Стефану Немањи и Бори Пекићу, Трг републике итд. Ту је и нови бриљантан програм СНС-а „Београд 2030” који предвиђа: метро у Београду, завршетак изградње „Прокопа” и нове аутобуске станице, нови савски мост, обилазницу око Београда, клинику „Тиршова 2”, изградњу Националне велетржнице, нову зграду Музеја града Београда, изградњу пет фабрика за пречишћавање отпадних вода у Београду, линијски парк итд. Просечан грађанин Београда не може да пожели ништа боље!

Посланик и члан Председништва СНС-а

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa