Од подмлатка српских трговаца до „Привредника”

Велики подухвати, као и велике грађевине, захтевају чврсто тло и дубоке темеље на којима треба да узрасту и да се одрже. „Привредник” је то имао захваљујући свом оснивачу Владимиру Матијевићу и његовим сарадницима који су га у томе подржавали упркос свим тешкоћама кроз које је пролазио. „Привредник”  је од оснивања 1897. године вршио свој узвишени и хумани рад, упућивања сиромашне сеоске деце на изучавање разних заната.

Наша савремена историографија остала је дужна да лик и дело овог српског родољуба и хуманисте више осветли као пример за садашње и будуће генерације.

Као велики родољуб, Владимир Матијевић је ступио добровољно у српску војску 1876. године и учествовао у српско-турском рату, који је вођен од 1876. до 1878. године. По завршетку рата поново се вратио у Загреб и наставио да се бави пословима трговине.  Вредан и способан трговац убрзо је створио за то време велики капитал.

Путујући по нашим крајевима који су била под влашћу Аустроугарске, Матијевић је видео сву беду и неправду према економски и политички обесправљеном српском народу.  Схватио је да без јачања економске снаге једне нације нема услова ни за њено успешно национално, привредно и културно утемељење. Стога се код Матијевића родила идеја да се заложи за стварање самосталног и независног подмлатка српских трговаца, занатлија и привредника уопште, чиме би се ојачала економска снага народа у целини.

Са својим сарадницима креће у овај велики подухват оснивањем „Српске банке” д. д. у Загребу са филијалама у Новом Саду, Сомбору, Суботици, Дубровнику, Книну, Митровици... Следећи потез у осамостаљивању националне привреде и њеном унапређењу било је оснивање „Савеза српских земљорадничких задруга” 1896. године, са преко 400 задругара на територији Хрватске. Српски народ, нарочито сиромашни сељаци, занатлије и трговци  с уверењем да ће преко њих пружити успешнији отпор безочној експлоатацији масовно су приступили новооснованим задругама.

Одмах потом већ 1897. године Владимир Матијевић са једним бројем угледних Срба, трговаца и банкара оснива у Загребу Српско привредно друштво „Привредник”. Тада ће започети истински привредни и културни препорођај српског народа. О томе сведоче речи великог научника и српског добротвора Михаила Пупина у „Американском Србобрану” 1912. где пише: „Наш дични ’Привредник’ је створио чудеса у сваком правцу српског душевног и привредног препорођаја....” велико поверење које је Пупин имао у осниваче и идеју „Привредника”, потврђено је уступањем два своја фонда на управљање „Привредниковом” Патронату. Дивећи се великом подухвату „Привредника” у Загреб 1905. године долази  једна висока делегација из Београда на челу са проф. Јованом Цвијићем, Стојаном Новаковићем, Стојаном Протићем.... и већ тада ће започети разговори о пресељењу „Привредника” у Београд. То ће се међутим догодити  после Првог светског рата. Поучени непријатним догађајима када су на дан објављивања рата Србији 28. јула 1914. године у Загребу одржане велике демонстрације и вандалски напади на српске трговце, занатлије и имовину „Привредника” као и све учесталији  позиви из Београда од  удружења и појединаца који су бринули о великом броју српске сирочади из Великог рата, коначно је 1920 год. донета одлука о пресељењу „Привредника” у Београд. Та одлука биће реализована  у другој половини  1922. године.

Добродошлицу „Привреднику” међу првима је пожелео краљ Александар Први Карађорђевић својом посетом 31.12.1922. године. Том приликом Краљ је изјавио: „Са задовољством се примам покровитељства  ’Привредника’. Било би ми мило, кад би се у овој мојој одлуци видело не само признање делатности ’Привредника’, него и уверење да ће друштвени рад у будућности ићи истим благотворним путем, с још већим полетом.” У међувремену углед „Привредника” је толико порастао да је већ 1930. године управљао  са 37 фондова, 76 легата и задужбина, као и бројним непокретностима широм краљевине.

Међу најпознатијим „Привредниковим” добротворима и задужбинарима, поред Владимира Матијевића, били су и краљ Александар Први Карађорђевић, Михаило Пупин, Исидор Добровић, Лазар Дунђерски, Никола Танурџић, Јован Ђурић-Биорац, Лазар Лађевић, Никола Ћук... а подржавали су га на различите начине Јован Цвијић, Милош Црњански, Никола Пашић, који ће на једној свечаности изјавити „Имена ’Привредникових’ покретача и добротвора доћи ће златним словима на прве листове српске историје.”

Владимир Матијевић је умро у Београду 1929. године,  сву своју богату имовину оставио је  „Привреднику”. Од те имовине купљен је плац и сазидана зграда Шегртског дома у Лазаревићевој улици бр. 4 у Београду. У прочељу свечане сале биле су бисте Владимира Матијевића, краља Александра Првог Карађорђевића и Михаила Пупина. То је би само један од десетак шегртских домова у Новом Саду, Загребу, Вршцу, Зрењанину... у којима су били смештени питомци „Привредника”.

На крају резултати „Привредника”  до забране његовог рада 1946. године су импресивни у сваком погледу. Преко 40.000 даровите а сиромашне деце са свих етничких простора где живи српски народ успело је да заврши неки од заната или трговину и уз помоћ Задруге Срба привредника дође до почетног капитала и отвори своје самосталне занатске и трговачке радње.

То је био почетак стварања средње класе код Срба. Тај средњи сталеж био је и остао кичма и ослонац сваке нације. У прилог томе говоре  речи Јована Цвијића председника Српске академије наука у Београду 1923. године: „Варошку средњу класу, које јаке није било ни за Немањића, и које није могла да створи ни та династија, богата државничким талентима, изгледа да ће данас створити ’Привредника’ и зато нам је данас та установа најпотребнија”. На речи великог научника додао бих скромно: данас и на вечита времена.

За то су се 1993. године постарали многи угледни Срби с краја XX века: академик Дејан Медаковић, академик Берислав Берић, принц Томислав Карађорђевић, владика шумадијски др Сава Вуковић... уз несебичну подршку Српске православне цркве, Матице српске и Српске академије наука и уметности.  Тако „Привредник” иако без своје имовине (национализована 1946. год.) наставља своју хуману мисију започету пре 125 година. Под слоганом „рад–штедња–честитост” „Привредник”   данас помаже у школовању даровите и сиромашне деце и студената, тежећи да нико на свом путу одрастања и образовања не буде заустављен због материјалних или каквих других неповољних околности у породици.

Управитељ  СПД фондације „Привредник”