Уторак, 31.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кад се млади нађу пред „нерешивим” проблемима

Адолесценти траже помоћ стручњака за душу када не могу сами да изађу на крај с депресијом, анксиозношћу, кризом идентитета
(Фото Pixabay)

Током амбулантног дана између 20 и 30 адолесцената уђе у ординацију др Данила Пешића, психијатра на одсеку намењеног адолесцентима Института за ментално здравље у Београду, а дугогодишње искуство овог стручњака за душу младих говори да ће један од њих сигурно потражити помоћ због свађе с родитељима, а након њега у ординацију ће ући тинејџерка на ивици суза коју је оставио дечко. После ње појавиће се младић који „чује неке гласове”, њега ће заменити видно узнемирена девојка коју је група другарица исмевала на „Инстаграму”, а након тога помоћ ће потражити тинејџер који је покушао да се убије јер му се чини да живот више нема смисла.

Иако су пандемија вируса корона, вишемесечни живот о социјалном карантину и ембарго на прославе пунолетства, екскурзије и матурске вечери свакако пореметили живот генерације на раскршћу детињства и одраслог доба, проблеми адолесцената остали су мање-више исти и готово идентични с тегобама које имају њихови вршњаци широм света. Они најчешће траже помоћ стручњака за душу када не могу сами да изађу на крај с депресијом, анксиозношћу, кризом идентитета и нису у стању да разумеју промене које настају у души и телу као последица хормоналног цунамија у пубертету.

– Да бисмо разумели адолесцента, морамо схватити да су вршњаци врхунско божанство у овом развојном периоду. Психоаналитичар Доналд Виникот говорио је да беба не постоји ван односа с мајком, а мислим да се може рећи да адолесцент не постоји ван односа с вршњацима – они су мерна јединица његовог самопоуздања и огледало у коме се он огледа. Његова слика о себи зависи од слике коју о њему имају вршњаци, а самопоуздање је управо пропорционално количини пажње коју добија од пријатеља и места које заузима у хијерархији вршњачке групе. Друга лекција коју родитељи морају да науче јесте да је нормално да их адолесценти „не подносе” и да су бунтовни – они су против свега, иако често не знају за шта су. Морају да се „отцепе” од родитеља јер његов идентитет почиње тамо где престаје идентификација, али истовремено осећају жељу за подршком родитеља. Имају потребу да стално тестирају границе родитељске трпељивости, али истовремено чезну за тим границама и правилима понашања. Наиме, да би се побегло од куће, мора да се има кућа – метафорично објашњава наш саговорник, који је и клинички асистент на Катедри за психијатрију Медицинског факултета у Београду.

Иако су неки развојни психолози раније били склони да кажу да почетак адолесценције подсећа на почетак схизофреније, јер су тинејџери пре подне манични, после подне депресивни, а увече имају потребу да размишљају о смислу и бесмислу живота, родитељи се налазе пред веома незахвалним задатком – да препознају која понашања спадају у категорију нормалних, а која представљају знак за аларм. Наиме, треба имати на уму да чак 75 одсто свих менталних поремећаја почиње пре 25 године.

– Адолесценти се суочавају с веома незахвалним задатком – њихово тело мења се практично преко ноћи мења и они имају задатак да ту промену интегришу у постојећу слику о себи. Ако нису задовољни оним што виде, „нападају” ту слику новог тела – сечењем, изгладњивањем, булимијом... Њихов биолошки ритам је померен, због чега имају потребу да касније лежу и устају, а код нормалног адолесцента суицидалне идеје су чак 50 пута чешће него у одраслом добу. Они имају потребу да експериментишу с психоактивним супстанцама, а то је експеримент чије се последице не могу предвидети, јер се развој нервног система завршава у 24 години, па узимање наркотика и алкохола има другачије последице него код одраслих особа. Због тога узимање марихуане може да остави когнитивне поремећаје, а код особа које имају наследну предиспозицију за развој психозе, овај тешки душевни поремећај може почети знатно раније – упозорава др Данило Пешић.

А на питање која понашања за родитеље требају да представљају аларм да се нешто озбиљно дешава с њиховим адолесцентом, наш саговорник каже:

– Повлачење у себе које дуго траје и ексцентрично понашање које је потпуно неуобичајено за ту особу и није у складу с њеним уобичајеним реаговањем, као и необјашњиви пад школског успеха. То може бити аларм да је особа почела да експериментише с психоактивним супстанцама, али истовремено може значити и почетак психозе. Због тога родитељи треба што пре да се јаве, јер постоје одлични програми за рану детекцију и рану интервенцију психичких поремећаја.

Додаје да постоји низ специјализованих терапија које су веома ефикасне – нарочито за младе с проблемом идентитета и поремећајима личности. Највећу ефикасност до сада је показала когнитивно-бихејвиорална терапија, а адолесценти веома добро реагује на групну терапију – нарочито на психодраму и групну аналитичку терапију, јер је вршњачка група њихово природно „станиште”.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.