Богуновић: Имаћемо довољно залиха пшенице

Секретар удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију у ПКС Александар Богуновић рекао је данас за Танјуг да је ове године пшеницом засађено 30.000 хектара више него 2021. и оценио да ће ове године наша земља имати довољно залиха ове житарице.

Претходна година била је рекордна по производњи пшенице са око 3,7 милиона тона са 600.000 хектара, док је ове године засејано 630.000 хектара, навео је Богуновић.

Он је казао да годишње Србија потроши до 1,7 милиона тона пшенице и додао да се потрошња креће у истом обиму без обзира на кризу, што потврђују резултати из претходне две године обележене пандемијом.

Богуновић сматра и да Србија располаже количинама довољним за неометани извоз.

Каже да је до сада извезено око 740.000 тона пшенице и нешто више 80.000 тона брашна, што значи да у овом тренутку имамо негде око милион тона пшенице вишка, што одговара нашем извозу од прошле године.

Додао је да је ситуација на светском тржишту нешто другачија и да је забележен драстичан раст цена на берзама, као и да се она разликује од државе до државе.

Оценио је да нашој земљи одговара раст цена пшенице у свету јер, може да се оствари већа зарада, с обзиром на то да ће нова сетва због великог повећања импута бити скупља у односну на претходну годину.

Богуновић је закључио да је сада од изузетног значаја за све учеснике у производњи да се доносе мере којима ће се омогућити већа зарада са једне стране, док је са друге стране важно да се испразне складишта, јер за мање од четири месеца стиже нова жетва, па нове залихе треба негде сместити.

Нагласио је да се о робним резервама, као и резервама житарица брине ресорно министарство у складу са прописима и законима.

Такође, оценио је да су у претходном периоду појачано допуњаване намирнице које су део робних резерви.

„Србија као нето извозник хране има домаћих производа довољно да се омогући попуњавање редовних робних резерви. Према званичним информацијама у претходну сетву смо ушли са преко 800.000 тона пшенице пренетих залиха, што је више него довољно за потребе земље”, истакао је Богуновић.

Богуновић је указао на то да треба да се испоштују уговори потписани са сталним купцима из региона, који су наши највећи купци пшенице и брашна, а уколико забране извоза житарица ступе на снагу.

Каже да је то отприлике 105.000 тона пшенице и 35. 000 брашна, а да Србија има довољно ресурса да то испоручи.

За наше трговце и произвођаче изузетно је важно да се испоштују и уговори које имају са инопартнерима, јер није лако доћи до страних купаца, додао је Богуновић.

„Ово је тренутак када би можда чак могла да се појача продаја и да се дође до нових купаца, те да се оснажимо на неким новим тржиштима. Уколико ми не покријемо та тржишта неко други сигурно хоће, јер се пшеница и кукуруз производе у целом свету”, рекао је Богуновић.

Додао је да најављене мере забране извоза житарица не би требало да се одразе на цену производа од пшенице у земљи у наредна два месеца, јер је на снази Уредба по којој је ограничена цена основних животних намирница.

Упозорио је да је неопходно да се мере доносе опрезно и да се води рачуна о њиховом трајању.

„Уколико забрана извоза потраје, складишта ће морати да се испразне, те ћемо имати рекордне залихе пренесене у историји наше државе. У тој ситуацији имаћемо велику понуду, сасвим сигурно мању тражњу и самим тим мању цену, што може довести до губитака оних који су унапред куповали и планирали производњу”, објаснио је Богуновић.