Дошло време покајања Путинових „пријатеља”

Од дана кад је Владимир Путин наредио војним снагама да уђу у Доњецк и Луганск маневарски простор његових „пријатеља” у Европи се смањује. Притисак који на њих индиректно врши инвазија приморао их је да се брзо трансформишу, попут камелеона, како би преживели. Тако о „руском Хитлеру” не говоре само САД и њихови савезници. Исту песму певају и они који су до јуче певушили руске романсе.

Њихово нагло преобраћење није нова појава. Неодољиво подсећа (а асоцијација има сијасет), рецимо, на нагло скретање удесно француске политичке елите зарад одржања на власти, почев од социјалиста у ери Франсоа Оланда, који је гласаче мамио наративом до тада резервисаним само за екстремну десничарку Марин ле Пен.

Иначе, Ле Пенова, која гаји дугогодишње везе с Кремљом, сада је међу првима „променила плочу” назвавши кретање руских трупа у Украјини „заиста жалосним”. Тон најљућег Макроновог изазивача у супротности је с њеним ранијим убеђењима о вечној Русији, оној Толстоја и Пушкина, земљи коју „познаје и воли”. Колико лоше по њен пласман на председничким изборима који у априлу чекају Француску утиче то што је до јуче махала руском заставом говори и чињеница да јој окрећу леђа партијски чланови, на челу са сестричином, која је „прелетела” код Ерика Земура, такође екстремног десничара, који једини није био искључив у осуди Кремља, већ је оценио да је тренутна ситуација резултат политике коју воде Запад и НАТО. Он је против санкција и предлаже да се крај проширења НАТО-а на исток прогласи новим споразумом.

И екстремна десница, метафорички, пролази кроз Путинову инвазију као Украјина – биће страдалих, дезертера и избеглица, иако нису само они гајили блискост руској моћи и нудили своје услуге руским финансијским интересима. Под рефлекторима рата у Европи многима, не само француским председничким кандидатима, биће тешко да се одрже на површини, чак и ако се одрекну проруског тона. Тако је Милош Земан неочекивано одликовао Володимира Зеленског највишим државним орденом. Чврсти заступник Русије, често на штету Чешке, признаје да је грешио, да је сада шокиран и разочаран и у осуди је оштрији од чешке владе. Преокрет се десио и његовом пријатељу Вацлаву Клаусу, који каже да грађани ниједне земље не смеју да дођу у позицију да буду таоци ових или оних политичких или идеолошких амбиција.

Да сами не би постали таоци ове кризе, многи умало да оду на границу с Украјином да искажу солидарност, али су увидели да би то била лудорија након што је Матео Салвини посетио Пољску. Италијански десничар који је профитирао борећи се против „мигрантске најезде”, сада показује солидарност с украјинским избеглицама и жељу да лично координише помоћ и њихов смештај у Италији. У Пшемислу га је градоначелник Војчех Бакун дочекао тако што му је у лице уносио мајицу с Путиновим ликом. Салвини је сличну мајицу носио 2014. на Црвеном тргу у Москви, у време кад је хвалио Путина као најбољег државника на свету. Тренутак када Бакун позива Салвинија да оду у избеглички камп да види шта је „његов пријатељ Путин” урадио обрадовао је многе Италијане, првенствено због његовог окрутног односа према људима који су преко Медитерана бежали од рата. Они којима је сметало буђење европске деснице гласни су сада у ставу да су политичари који су годинама бранили политику Кремља и држали Путинову слику на зиду такође нанели штету, пре свега националним интересима. Такве поруке с предизборног митинга шаље и републиканка Валери Пекрес, којој ће шансе на француским председничким изборима порасти ако украјинска криза баци сенку на Земура и Ле Пенову.