Тако се игра кад је важно

Што је теже, све су јачи, храбрији и одлучнији! Каква серија Црвене звезде, у „лудом“ ритму утакмица на свака два дана, четврта евролигашка победа  у низу (укупно 13) и отворена врата борбе за плеј-оф. Падали су европски великани – Фенербахче, Басконија, Реал и Макаби, а кључно је питање одакле толика снага, воља и мотивација момцима којима диригује најтрофејнији тренер у историји „црвено-белих“ Дејан Радоњић. У четири дана одиграли су три тешке утакмице, а пали су десетоструки и шестоструки европски шампиони. Пет кола пре краја регуларног дела, чета с Малог Калемегдана је корак иза Монака и Ефеса који су у зони доигравања, а у случају да руски тимови буду елиминисани, четвртфинале је на видику.

Само 48 сати после исцрпљујућег дуела са Реалом изашли су на мегдан Макбију који није играо за викенд и имао десет дана за одмор и припрему. Ни то, али ни квалитет  великог броја играча са НБА искуством „поноса Израела“ нису били довољни да се угаси „црвено-бели“ пламен. Тимски квалитет је победио индивидуални. Звезда има систем, њена игра „главу и реп“, сваки појединац своју улогу. То је пресудило, свих 11 играча који су улазили у игру су се уписали у стрелце, пролили и последњу кап зноја и потрошили последњи атом снаге.

Играчи и Радоњић су добили у пуној мери оно што су тражили. Дворана ипусњена до последњег места, још јача подршка него против Реала, а међу њима и Новак Ђоковић, који је на крају са играчима славио загрљен на паркету. За неке и очекивана победа, без обзира на све недаће, на које се надовезала и повреда једног од најбољих – бека Холинса, који је за 11 минута најбољег играча гостију Вилбекина „ставио у џеп“, уз то постигао и 11 кошева. После једног офанзивног скока, незгодно је доскочио (25. минут), а велика би штета била уколико Американца чека пауза у финишу сезоне и у тренутку када даје највише. Макаби је последњи пут у Београду славио 2013. године (78:76), а потом претрпео шест пораза. Српски тим сада у укупном скору води са 8-6.

Са невероватном енергијом ушли су „црвено-бели“ у дуел, одржали још једну дефанзивну мини клинику. Већ у седмом минуту имали су двоцифрену предност (17:6), а четвртину добили са 24:10. Холинс и Калинић су „ухапсили“ ударни тандем Вилбекин- Нанели, а из чврсте одбране ређале су се брзе и разноврсне акције. До 15. минута, када је остварена и највећа предност (35:19), била је то права тимска симфонија, али снага је почела лагано да копни, без обзира на чињеницу што је тренер Радоњић честим изменама покушавао да одржи ритам.

Гости су „намирисали“ шансу, искористили енергетски пад противника, а Вилебкин и Нанели добили отворене погледе ка кошу, које су претворили у серију. Убацили су су укупно 19 поена (10+9), али кључна је била промена одбране тренера Евена, који је „зоном“ покушао да затвори рекет и спречи сценарио из прве четвртине и пораз у најави. То је приморало играче Звезде да упуте знатно већи број шутева за три поена, али поред снаге, пала им је и концентрација, па је израелски тим ухватио прикључак и на одмор отишао са минусом од само три поена (42:39). То није била Звездина игра. Више су пута шутнули за три (20-6), него за два поена (18-10), па им није вредела ни скакачка доминација (22-12).

На отварању треће деонице некадашњи други пика на НБА драфту Вилијамс погодио је „тројку“ за прво изједначење, а онда је уследио ватромет „црвено-белих“. У низу су за три погађали Волтерс, Калинић и Вајт, а Кузмић је „закуцао“ серију 11-0. Страшан ритам пореметила је повреда Холинса, па је уследио нови пад и преокрет. Вилијамс је убацио још једну „тројку“ за изједначење, а нешто каније и трећу, за прво вођство свог тима. Ипак, тачку на црне минуте ставио је Добрић. Погодио је прво за три, а потом и три бацања после фаула Рејнолда, за ипак „великих“ плус пет пред последњих десет минута (65:60).

И док је Макаби покушавао да своју срећу гради на шутевима Вилбекина, Нанелија и Вилијамса, Звезда је играла кошарку. Тако је Лазаревић одиграо сјајну мини ролу и погодио под кошем, а Давидовац је додао пет поена, за нову двоцифрену предност (72:60). Гости пуна четири минута нису постигли кош, а „тишину“ је прекинуо Нанели. Ипак, његових 13 кошева у последњој четвртини (три „тројке) нису могли баш много да науде српском тиму. Најближе су се гости примакли два и по минута пре краја (78:73), али рампу им је спустио најбољи актер утакмице Никола Калинић. Постигао је шест кошева у завршници, а 39 секудни пре краја је „одсвирао“ фајронт (82:73).

Био је најефикаснији са 15 кошева, а додао је по пет скокова и асистенција. Ипак, од Лазаревића до Кузмића (осам скокова) сви су дали све што су имали у том тренутку. Свакако је кључна била доминација у скоку (42-26), а однос офанзивних (18-4) довољно говори о тимској игри и победи, као и број асистенција (20-14).

Дворана: „Александар Николић“. Гледалаца: 5.000. Судије: Рижик (Украјина), Перез (Шпанија) и Перанди (Естонија).

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Лазаревић 2, Волтерс 12 (две „тројке), Давидовац 5 (1), Митровић 6, Лазић 3 (1), Калинић 15 (1), Добрић 10 (2), Холинс 11 (1), Ивановић 7 (2), Вајт 5 (1), Кузмић 8. Није играо Симоновић.

МАКАБИ: Вилбекин 14 (1), Еванс 4, Калојаро, Вилијамс 13 (3), Рејнолдс 4, Дибартоломео 6 (1), Томас 2, Коен, Нанели 24 (4), Жижић 10. Нису играли Соркин и Зив.

Радоњић: Оставили срце на паркету

Још на терену наградио је тренер Дејан Радоњић играче дугим аплаузом.

– Надам се да ће момци проћи без неких проблема, имали смо стварно много оптерећења у овом периоду, због чега је постојао и одређени ризик. Успели смо да пронађемо добра решења без много буке. Радимо и спремамо се да играмо добро. Од 17. фебруара до данас имали смо девет утакмица. Као што смо од почетка били без велике помпе, тако и настављамо. Ови момци су оставили срце на паркету и јако сам поносан. Хвала навијачима на подршци, не могу да се сетим када је била боља атмосфера – захвалио се Радоњић навијачима и Новаку Ђоковићу на подршци.

Ђоковић бодри кошаркаше Звезде против Макабија

Најбољи српски тенисер Новак Ђоковић бодрио је кошаркаше Црвене звезде на утакмици Евролиге против Макабија.

Ђоковић је био у дворани „Александар Николић” у друштву супруге Јелене, брата Ђорђа и његове девојке Сашке.

Ђоковић је и раније долазио на Звездине утакмице, а последњи пут био је на мечу против Барселоне у децембру.