Праведна казна због посеченог дрвећа

На страницама „Политике” мало-мало па прочитам вести о посеченом дрвећу. Од булевара који води поред „Мадере”, „Метропола”, Универзитетске библиотеке, поред „Лоле” (тамо сам становао) ка Лиону, када је извештавано о великој сечи стабала, преко сече на Звездари, на Дорћолу и на многим другим местима, вандали се спустише на реку. Али не стваралачки, као „Београд на води” (некада пројект „Еурополис”), већ рушилачки.

Ада многе одушевљава. Али некоме сметају тополин цвет, лишће тополе... простор који заузима видик поседнику кафића и корисника простора. Гране тополе су крхке, лако ломљиве и нису баш за грејање. Не дај боже да и „пањ” добије вредност.

У тражењу одговора како решити овај проблем подсећам на једну историјску аналогију: Пијани вандали, запослени у стоваришту „Колинске” у Добричеву, неколико километара од Ћуприје, враћајући се са шенлучења у „Плочи” (тада елитни ресторан на Морави) поломили су дуж Улице Милице Ценић све младе стабљике посађене месец дана раније. Скандал код грађана, узбуна у полицији...

Тадашњи, мудри и енергични начелник Полицијске управе Ћуприје Видан Марјановић наредио је „општу мобилизацију” свих запослених – и оних из канцеларија, и оних са дежурстава, и оних на годишњем одмору – рекавши да нико не може да дође у станицу док се вандали не пронађу. Већ наредног јутра вандали су били на месту почињеног прекршаја, у Улици Милице Ценић, али не у униформама „Колинске”, већ у униформама затвореника Окружног затвора из Ћуприје, и о свом трошку и за саднице и за алат расађивали су нове саднице и све довели у првобитно стање.

Тако се то ради. А и тада су постојала права, али права угрожених грађана и њиховог града.

Професор емеритус др Радмило Тодосијевић,
Нови Сад