За Сарајево сам претња по безбедност

Милошу Ковићу, професору на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, припадници Граничне полиције БиХ у суботу су забранили улазак у Босну и Херцеговину. Професор Ковић је јуче за „Политику” рекао како могу да му спрече улазак на тло БиХ и Републике Српске, али да не могу да спрече слободан проток идеја.

Реаговао је и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, који је забрану уласка у БиХ професору Београдског универзитета окарактерисао као напад на Републику Српску и српски народ и „класични покушај дизања међунационалних тензија”.

Бошњачки члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић потврдио је јуче да је одлуку о забрани уласка донела Обавештајно-безбедносна агенција (ОБА).

Професор Ковић је за наш лист испричао да је прекјуче нешто после 16 часова, с колегом са факултета и возачем, стигао на прелаз Вардиште и надлежним службеницима предао личну карту на увид.

„Саопштено ми је како не могу да уђем у БиХ, док моји сапутници могу да наставе пут у Републику Српску. Замољен сам да изађем из возила и речено ми је да ће ми бити предато решење о забрани уласка у БиХ. На моје питање зашто нисам добио одговор. Имао сам утисак да ни они нису знали, да су само извршавали наређење. Питао сам и на основу ког закона и ког члана ми је изречена таква мера, али нисам добио повратну информацију. Веровао сам да ће образложење бити наведено у решењу за које су ми рекли да ће ми уручити, али ми тај документ није дат на читање. Зато сам и одбио да га потпишем. Полицајац ми је само прочитао део у ком се каже да сам ’претња по безбедност Босне и Херцеговине’, рекавши да је одлука о забрани уласка донета 28. фебруара. Нису прецизирали ко је ту одлуку донео”, описује професор Ковић, напомињући да су се полицајци понашали пристојно, да су га питали да ли је о забрани био обавештен и да су деловали изненађено када је одговорио одрично. Како додаје, није приметио да су током петнаестоминутне процедуре икога звали ради консултација.

У међувремену, саопштењем се огласила Гранична полиција БиХ, истакавши да су њихови службеници „поступали према закону”.

„Након што је предметна особа на граничном прелазу учитана, полицијски службеник је поступио према информацији у систему, односно одбио улазак предметне особе, на основу члана 19 става 3 Закона о странцима”, наведено је у саопштењу које преноси Радио слободна Европа. Даље се каже како је „провера била рутинска у евиденцијама које воде друга надлежна тела (судови, тужилаштва, сигурносне агенције, служба за послове са странцима и други)”, без прецизирања о чијој евиденцији се у овом случају ради.

Поједини портали који су известили о овом случају, попут утицајног „Кликс.ба”, Милоша Ковића представљају као професора који се отворено залаже за „ослобођење и уједињење српског народа”, уз закључак да „тиме очито пропагира ширење националне мржње и нетрпељивости међу народима у БиХ”.

У нешто увијенијој форми, али у сличном тону, извештава и Радио слободна Европа, који у Ковићеве „грехе” убраја ангажман у Хашком трибуналу, као и чињеницу да је 2017. био потписник Апела за одбрану Косова и Метохије, а 2020. „активни учесник протеста које је СПЦ организовала у Црној Гори”.

„Оно што је објављено на сајтовима Радија слободна Европа и ’Кликса’ потврђује моје мишљење да је овде реч о спречавању и укидању права на слободу мисли и говора. Није наведена ниједна моја изјава у којој се проповеда било која врста етничке, националне, класне или религијске мржње. У грехе ми се искључиво уписује мој политички став и моје схватање историографског метода и позива историчара”, истиче Ковић и подсећа да на Филозофском факултету у Источном Сарајеву већ пуних 13 година предаје Општу историју новог века, а да и мимо тога веома често борави у Републици Српској.

„Сада се помиње да сам био као експерт историчар у тиму одбране генерала Младића у Хагу. То се догађало 2015. Поставља се питање зашто су чекали седам година да ми забране улазак у БиХ. Мислим да је реч о некој врсти политичког притиска, не само на мене већ и на остале јавне личности из Србије и Републике Српске, како би нам се наметнула нека врста аутоцензуре. Људи који то раде, а сматрам да је реч о политичком Сарајеву, немају начина да спрече грађане РС да читају моје књиге и чланке. Ово је само нека врста притиска који не може донети плода. Могу да ми спрече улазак на тло БиХ и Републике Српске, али не могу да спрече слободан проток идеја, као што се не може спречити успостављање економских, културних и других веза”, закључује проф. Милош Ковић, додајући да се са својим правним тимом управо саветује о даљим корацима. У контактима с властима Републике Српске, како истиче, сазнао је да је по свој прилици у питању самостално деловање паралелних обавештајних структура у Сарајеву, које избегавају сваку контролу легалних власти, укључујући и највише званичнике Републике Српске.

Поводом случаја који се у суботу догодио на граничном прелазу Вардиште јуче је реаговао и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик.

„Апсолутно ми је непознато ко је донео такву одлуку и чекам одговор политичког Сарајева ко је, када и по чијем налогу забранио улазак. Ово је још један скандалозан чин политичког Сарајева и муслиманских обавештајних кругова који мимо знања било кога из Републике Српске доносе одлуке о забрани уласка српским интелектуалцима, и то на територију Српске”, истакао је Додик.

Он је у изјави за агенцију Срна подсетио да су у Босну и Херцеговину слободно улазили борци са страних ратишта, добијали пасоше и држављанства БиХ, а с друге стране универзитетски професор за политичко Сарајево представља, како кажу, претњу по безбедност.

Додик је нагласио да муслиманско политичко Сарајево прављењем неких, само њима знаних, спискова наводно „сумњивих људи који представљају опасност по безбедност” желе да створе осећај несигурности на граничним прелазима у РС. „Ово је још једна потврда да без обзира на то колико се трудили да разговарамо и почнемо да водимо нормалан живот, друга страна то упорно одбија и ради све да БиХ учини немогућом земљом”, закључио је Милорад Додик.