„Ивана национале“ гледа ка трону

Увек је Београд широког срца дочекивао најбоље спортисте света, тешко је и набројати колико је највећих такмичења организовано у главном граду, а дошао је тренутак да се светла рефлектора усмере на „краљицу спортова“. Пре пет година у „Штарк арени“ су се надметали најбољи на Старом континенту, а од сутра увече до недеље, на тркалишту, бацалиштима и скакалиштима, представиће се светска елита. Осамнаесто по реду Светско првенство у дворани отвара „атлетску годину“, у којој ће се одржати и два највећа такмичења на отвореном – Светско првенство у Орегону (15-24 јул) и Европски шампионат у Минхену (11-21 август).

Србија никад више није имала представника на некој од највећих смотри. Међу бројним олимпијским и светским шампионима, као и рекордерима, наћи ће се и наших 13 такмичара, који се налазе у врхунској форми. Захваљујући, пре свега, резултатима Иване Шпановић Вулете, атлетика код нас доживљава „бум“ у последњој деценији. Испратила је то и држава, па су ницали бројни атлетски објекти, што је подигло нову генерацију момака и двеојака. Тако чак седам њих испунило норму, а шест је добило специјалну позивницу од Светске атлетике, на основу резултата у последњих годину дана и пласмана на ранг листама.

Ипак, „Ивана национале“ је и даље перјаница, када се објективно сагледају ствари и једини кандидат за медаљу у Београду. А, све је почело 2008, када је као јуниорка у Бидгошћу дошла до европског злата (6,61 м), а исте године дебитовала у сениорској конкуренцији на Играма у Пекингу. На заласку је каријере (31), али и даље спремна и вољна да пркоси конкуренцији и помера границе. У „Штарк арени“ ће јуришати на четврту светску медаљу „под кровом“, а у њеној колекцији су све три „боје“. Осим ње на победничком постољу стајали су још Драган Перић (бронза у бацању кугле, Барселона 1995) и Драгутин Топић (бронза у скоку увис, 1997 Париз).

Наша најбоља атлетичарка свих времена међу малобројнима је који бране злато са последњг шампионата у Бирмингему, а њена жеља да то уради већа неко икад. Да је нису пратили пехови, много би била богатија њена колекција одличја, међу којима су још олимпијска бронза, две са светских првенстава на отвореном, три европске титуле у дворани, злато и сребро на отвореном и три тријумфа у Дијамантској лиги. У Београду је 2017. је доскочила до трећег најбољег резултата свих времена (7,24 м), а пре две недеље на генералној проби до 6,88 м (најбољи резултат сезоне у свету), што је најава да ће поново далеко летети. У прилог јој иде и чињеница да ће такмичење пропустити две „љуте“ ривалке, олимпијска победница Немица Михамбо и Американка Рис.

У истој дисциплини представљаће нас и Милица Гардашевић (23). Млада Новосађанка је недавно на митингу у Београду доскочила до личног рекорда 6,69, чиме је успела да се докопа 16. позиције на светској ранг листи и добије специјалну позивницу. Уколико понови резултат, реално је да и њу гледамо у финалу. Од пријављених такмичарки има шести овосезонски резултат, али да би се нашла међу осам најбољих , које ће имати још три додатна скока у борби за медаље, мораће да да најбоље од себе. Ни оне боље од ње, нису далеко. Лушко (Румунија) долази са прескочених 6,70, као и Санија (Шведска), шест сантиметара више ишла је Британка Јуџин, а Џонс са Барбадоса има 6,80.

За финале ће се борити и ветеран Асмир Колашинац (37). Последњу деценију је скоро стални учесник финала на највећим такмичењеима, освајач бронзе на Европском првенству на отвореном у Хелсинкију 2012, годину дана касније континентални првак у Гетеборгу, те вицешампион 2915. у Прагу. Да је спреман показао је и хитац на Београдском митингу када је куглу бацио до личног рекорда (21,06 м), што је 11. резултат од пријављених у овој дисциплини. Примера ради, осмопалсирани има 21,58, што је Колашинчев лични, али на отвореном. Иначе, у овој дисциплини је норму „ухватило“ чак 37 такмичара, али само најбољих 19 ће бацати у Београду.

Решен да направи вредно остварење је и вишеструки државни рекордер Елзан Бибић (23). Новопазарац има најбоље резултате на 1.500, 3.000 и 5.000 м метара, а имаће прилику да бира у којој од две прве дисциплине жели да се такмичи. Испунио је норме и за 1.500 м и 3.000 м и остаје му да се договори с тренером где су му веће шансе. На краћој деоници од 37 пријављених има 17. вереме, а у финале ће девет најбољих. Мало је у бољој позицији на дупло дужој стази, где има 11, резултат од 35 који ће стартовати.

У скоку удаљ надамо се још једном финалу. Лазар Анић се такмичио на Светском првенству, али на отвореном, па има искуство великих такмичења. Ово ће му бити деби „под кровом“, а иако није испунио норму, са 7,90 ове зиме налази се на осмом месту, међу 16 који ће на залетиште. Ипак, четворица нису такмичили, а с обзиром да имају личне рекорде преко 8,26, посао ће му бити знатно отежан.

У сринтерским дисциплинама најмање су шансе да се неко докопа финала, али и свако полуфинале био би успех, као и лични и државни рекорди. Искуство највеће смотре има Маја Ћирић (32), која је била учесник на 400 метара у Бирмингему. Државна рекордерка (52,78) била је трећа у групи (54,03), али је дисквалификована јер је газила линију друге стазе. Иза ње је одлична сезона, има резултат 52,33 секунде, што је сврстава на 17. место од 35 такмичарки. Уз подршку публике и мало среће приликом жребања група, можемо је гледати бар у две трке.

У мушкој конкуренцији на овој деоници представљаће нас Бошко Кијановић (21). На Београдском митингу је истрчао државни рекорд (скинуо с трона Слободана Бранковића) у времну 46,22 секунде, што је 11. време од 29 пријављених. На папиру има полуфинале, а евентуално финале биће истог дана.

У најкраћој дисциплини стартоваће његов старији брат Алекса Кијановић (24). Пријављено је 54 спринтера, а резултатом 6,66 секунди (норма 6,63) је 30. У полуфинале иде најбржих 24, што значи да ће мораи да помери границу државног рекорда који је у његовом власништву. Србија ће имати и представницу на 60 метара. Специјалну позивницу добила је и Милана Тирнанић (27). Са 7,33 секунде има 35. овосезонски резултат од 49 учесница, а интересантно је да је у овој дисциплини државна рекордерка Ивана Шпановић Вулета, са 7,31. Ако се узму у обзир остварења конкуренције, за полуфинале би требало да трчи око 7,11 секунди, што би било равно подвигу.

И у најкраћој спринтерској дисциплини с препонама, имаћемо двоје представника.  Ања Лукић (22) је испунила норму тако што је деоницу од 60 м претрчала у времену државног рекорда – 8,14 секудни, на митингу у Београду.То је било три стотинке спорије од победнице Лончарек, што је по резултатима пријављених такмичарки „црта“ за улазак у полуфинале. Велика нада наше атлетике има 30. остварење ове сезоне од 48 девојака, па би пласман у полуфинале представљао велики корак у каријери. Младој Београђанки је ово прво велико сениорско такмичење, а ко се изузме једно учешће у Дијаманској лиги. Лука Трговчевић (29) је добио специјалну позивницу. Истрчао је лични рекорд (7,82 секунде), а да би добио прилику за другу трку,мораће да „нападне“ државни рекорд који је у власништву Милана Ристића (7,67).

Јована Илић (24) ће нас представљати у троскоку. У такмичење улази личним рекордом од 13,61 метра, а основна жеља јој је да се приближи државном рекорду Биљане Топић (14,37), мада не крије да сања и о финалу. По повратку из Америке са студија, почела је да бележи одличне резултате, али конкуренција ће овог пута бити „паклена“, на челу са светском рекордерком (15,67 м) и олимпијском првакињом, Венецуеланком  Јулимар Рохас.

И за крај, по оцени стручњака, уз Адриану Вилагош, највећи бисер српске атлетике. Ангелина Топић (16) биће најмлађа учесница Светског првенства, али превариће се они који мисле да ће на залетиште скока увис са паролом „важно је учествовати“. Ћерка нашег прослављеног атлетичара и још увек светског јуниорског рекордера у истој дисциплини Драгутина Топића, хита ка светском врху без пардона. На један сантиметар је од сениорског рекорда Тамаре Малешев (192 цм), а од 12 пријављених такмичарки заузима девету позицију. Јасно је као дан, Ангелини је само небо граница...