Колектив наш најбољи играч

Наши најбољи ватерполисти нису имали много времена да предахну после Европског првенства у Малаги (4-13. јул) на коме су осветлали образ освајањем другог места. Пред њима је завршни део припрема за Олимпијске игре у Пекингу (10-24. август) који ће обавити у Сеулу (Јужна Кореја) због привикавања на поднебље у Кини.

Србија се у првом колу састаје с Немачком (10. август), у другом с Хрватском (12. август), у трећем с САД (14. август), у четвртом с Кином (16. август) и у петом, последњем, с Италијом (18. август). У другом скупу су Мађарска, Црна Гора, Шпанија, Грчка, Аустралија и Канада. Прво место води у полуфинале, а друго и треће у четвртфинале. Систем такмичења је, дакле, исти какав је био и у Малаги, али је дан предаха између сваког кола.

– Никога се не прибојавамо, ни судија, ни противника. Наш највећи ослонац, наша снага је – колектив, – каже Дејан Савић, један од најбољих ватерполиста на свету. – Олимпијске игре се разликују од осталих такмичења зато што су једном у четири године, а што се тиче игре је све исто. Победиће психолошки најспремнији и најуигранији и онај ко најбоље преброди кризу на половини турнира. Ми увек идемо на медаљу, увек идемо да будемо на највишем степенику на постољу.

Александар Ћирић је међу оним играчима који су овенчали славом наш ватерполо:

– Златна медаља на олимпијским играма је мој дечачки сан. Сви се труде да победе на њима и биће врло тешко. После Европског првенства смо наставили да радимо, нарочито на снази, а оно што се десило у Малаги нас још више мотивише. У тешкој смо групи, али је добро што између утакмица постоји дан за предах, освежење. Мислим да имамо простор до Пекинга да напредујемо у игри.

Андрија Прлаиновић, бисер светског ватерпола, овако ишчекује своје прве олимпијске игре:

– Привели смо крају тежи део припрема. У Сеулу нам предстоји да се аклиматизујемо и дотерамо форму. Сигурно спадамо међу четири фаворита, али велике амбиције имају и остале екипе. У Пекингу смо у јачој групи него у Малаги и зато не смемо да дозволимо себи слабији дан као што је то на Европском првенству било против Румуније. У овом случају мислим на Немачку и Америку.

Селектор Дејан Удовичић је овако представио оно што предстоји нашој репрезентацији:

– Било би врло добро да освојимо прво место у групи и прескочимо четвртфинале. На Олимпијским играма од 12 учесника 10 се нада медаљи, а од њих осам реално полажу право на то. Наша дилема је да ли да у Пекинг одемо с два или три центра. Све репрезентације се одлично знају, па ће одлучивати тактичке ствари. Не желимо да се оптерећујемо оним што се десило у Малаги и на Олимпијске игре одлазимо са схватањем да нико неће намерно да нас оштети.

Наш главни стручњак избегава да упадне у замку коју доноси поистовећивање с прошлошћу. Он не дели мишљење „да на олимпијско злато у ватерполу чекамо од 1988”, јер Србија под својим именом први пут учествује на највећем светском спортском такмичењу. И ма колико се ми поносили нашом садашњом репрезентацијом и играчима то није Југославија, а каква је то велесила била довољно казује то што су у Малаги у полуфиналу играле три њене бивше републике.

И. Ц.