Tри сценарија за крај рата у Украјини – мир, две Украјине, Трећи светски рат

И руска и украјинска страна спремне су на разговоре о миру, иако то краткорочно значи интензивирање борби, јер Русија жели да ојача преговарачку позицију. Марк Ђалеоти, професор лондонског Колеџа за источноевропске студије каже да су бомбардовања градова покушаји да се изврши притисак на Украјинце у преговорима, а према његовом истраживању, познавајући целокупну ситуацију, постоје три сценарија за крај рата између Русије и Украјине.

Мировни споразум

Идеалан крај рата био би договор. Украјина би вероватно одустала од амбиција да уђе у НАТО и прихватила би заузимање Крима и Донбаса у замену за повлачење руских трупа и западне безбедносне гаранције.

Москва би, преноси Јутарњи, коначно морала да прихвати да већи део Украјине више није део њене сфере утицаја.

То би за Путина био пораз, али би он такав пораз могао да прихвати. Испунио би свој циљ да „демилитаризује” Украјину, а председник Украјине Володимир Зеленски довољно је популаран да би и такву опцију успео да прогура, сматра Ђалеоти. Заузврат би Украјина добила макар кандидатуру за чланство у ЕУ и озбиљне безбедносне гаранције. За Запад је таква варијанта јефтинија и сигурнија од континуираног сукоба с Русијом и збрињавања милиона избеглица.

Наставак борби и две Украјине

Највише што Руси војно могу да постигну је освајање источне половине Украјине. Земља би се могла поделити дуж реке Дњепар, с крњом Украјином на западу и источним делом под руском окупацијом.

За очекивати је да ће Украјинци под руском окупацијом наставити с герилском борбом, уз помоћ Запада. То ће значити наставак напада на војне циљеве у западној Украјини, али и могуће операције попут оне из 2014. године кад је руска обавештајна служба организовала диверзију у складишту оружја у Врбјетице у Чешкој Републици како би онемогућила договор о наоружавању Украјине.

Запад би у том случају морао да се припреми за жестоке хакерске нападе из Русије, предвиђа британски професор.

Трећи Светски рат

Могуће је да се рат настави месецима испред нас. Мариупољ ће пасти, али већина других великих градова успешно се брани, делимично зато што Русија није у стању да одржи тренутни оперативни темпо.

Међутим, украјинске снаге нису у стању да изврше никакав континуирани противнапад. Линије фронта се свакодневно крећу напред-назад, а нико нема дефинитивну превагу. Украјинске снаге се исцрпљују, али исцрпљује се и Русија, док санкције гуше економију а Путинова популарност пада, он би могао да осети потребу да учини нешто драстично попут употребе бојних отрова или жешћих злочина на терену.

Истовремено ће и Запад осећати цену санкција и неизбежне политичке напетости, док ће се једни залагати за јачу војну подршку Украјини, а други за тражење уступака ради постизања мира.

Професор Ђалеоти очигледно навија за прву варијанту, а како пише Јутарњи лист, занемарује последице по европску структуру изграђену након Другог светског рата, с великом променом граница и милионском заменом становништва, а то би могло бити решење за мир под условом да је Путинов циљ искључиво Украјина.