За лажну новчаницу нема надокнаде

Данашњи вишенаменски банкомати могу да вам одраде много посла, а могу да вам кажу и да имате проблематичну, фалсификовану новчаницу. То се десило једној читатељки којој је, приликом уплате новца на рачун, машина „написала” да једну новчаницу од 500 динара задржава, јер постоји сумња да је реч о фалсификату. „Трансакција није извршена, ваш новац је задржан, обратите се банци”, пише на одштампаном папиру. У банци је била гужва, каже читатељка, тако да се она проблемом још није позабавила.

Да ли неко ко није знао да има у новчанику фалсификовану новчаницу, правнички речено савесни држалац, може да остане без те вредности. Може, без обзира на то што није знао да је неки апоен кривотворен, јер тако налажу прописи. Каква је процедура у том случају?

Из Народне банке Србије (НБС) наводе да је процедура поступања са фалсификатима регулисана Законом о НБС и одлуком о поступању с новцем за који се сумња да је фалсификован.

„Банка ће, ако постоји претпоставка да је новчаница лажна, исту доставити Народној банци ради експертизе, којом ће се утврдити да ли је реч о оригиналној, аутентичној новчаници или фалсификату. Извештај о извршеној експертизи у коме се наводи резултат, биће достављен банци и имаоцу новчанице, преко банке”, објашњавају из централне банке.

Уколико се констатује фалсификат, НБС га задржава без накнаде, а губитак сноси ималац новца, независно од тога да ли је био или могао бити свестан да је реч о фалсификату. Како би се направила разлика између оригиналног и лажног новца, потребно је упознати се са заштитним елементима динарских новчаница, о чему НБС обавештава јавност на свом интернет сајту – елементи заштите динарских новчаница и обратити пажњу на њих у моменту пријема новца.

Ако се пак констатује да је новчаница оригинална, НБС ће је ипак задржати, јер је изазвала сумњу у аутентичност, а банка има обавезу да у пуном износу изврши надокнаду имаоцу новчанице.

Вредност откривених фалсификата 24,4 милиона динара

У годишњем извештају НБС наводи се да су 2021. најзаступљенији били динарски фалсификати којих је откривено 2.794 комада, следи 1.200 фалсификованих новчаница долара, па 632 новчанице евра. Свака четврта лажна новчаница откривена 2021. у Србији био је амерички долар, а међу њима најчешће апоен од 100 долара – 1.053 комада за годину дана.

Оваквих доларских новчаница откривено је за 140 мање него рекордне 2015. године, али за 1.007 више него 2020. Међу динарским фалсификатима готово свака друга новчаница је хиљадарка, а следе апоени од две хиљаде (31,9 одсто) и 500 динара (16,8). Код евра највише фалсификата било је у новчаницама од 50 и 200 евра. Вредност свих откривених фалсификата била је 24,4 милиона динара.