Мартовски рат светова

Сада се види колико смо били неправедни према лепотицама са избора за мис. Као дуге ноге, кратка памет. А оне су редом инсистирале на оном „мир у свету”, што смо ми подругљиво имитирали и омаловажавали. А сада сви, као мантру, понављамо да желимо само мир. Мир и мир, јер  бомбе падају све ближе.

Чак су нас и те бомбе  завадиле, па смо се поделили на источну и западну навијачку трибину. Мало нам је било за и против Вучића, сада смо у ситуацији за и против Путина. Медији су се поделили по принципу Јалте – Исток – Запад. Неке телевизије са националном фреквенцијом окупљају русофиле, махом бивше политичаре и генерале, које фасцинира чврста рука, а друге, са ненационалном фреквенцијом, инсистирају на демократији, нечему што се на Западу изгубило, а на Истоку се никада и није примило. Мало ко мисли на Украјину и саосећа са тим народом, који би најрадије крикнуо: Ало, НАТО, немојте више да нас браните, изгибосмо!

А у ствари, ово је рат  светова, у којем смо ми, као небески народ, изнад свега. А опет дубоко у њему. Чак и економски. Можда  понајвише економски. Док Европа гладује,  шеф државне самопoслуге тријумфално показује пуне рафове, док су фрижидери пуни њега. А он, пун себе, објашњава како нам је земља, у време оних лопова, била као сада Украјина, којој  ће, такође, Путин донети процват и раст БДП-а или тако нечег. По њему, ми смо једно нахрањено, обучено, обувено и ушушкано племе, једино слободно у Европи. Као оно Гали из стрипа. Значи Палма је Обеликс, Дачић Астерикс, а Вучић врач Панорамикс, с тим што је сада Цезар у вашингтонском сенату. Нема Брута, али је у свом сенилитету бруталан.

Један други рат, такође жесток, води се у нашој земљи, звани предизборна операција. Противници не бирају речи, све пршти од увреда. За који дан ће, ипак, наступити изборна тишина, музика за уши унезверених грађана. А после тога, једна од две стране ће потписати предају, без одласка у Куманово.

А онда наступа дан мрмота. Све се мења да би остало исто. Тако је већ три деценије наше демократије. Која, чини се, није сасвим наша.