Прави играч је закон

Ових дана видели смо у новинама наслове у стилу: Селектор Пешић иде да моли Јокића да наступа за репрезентацију као што је молио Дивца и Стојаковића. Тако могу да размишљају и пишу они који не разумеју врхунски спорт – кошарку. Светислав Пешић је својевремено био изузетно паметан играч. Није био истетовиран и набилдован са златном кајлом око врата, али је разумевао кошарку, препознавао одбрану коју игра противник, делио употребљиве лопте саиграчима, када је било потребно постизао кошеве. Заједно са Делибашићем водио је сарајевску Босну до свих трофеја које су освојили. Пешић је и тада знао како да се опходи са великим именима из свога тима, репрезентативцима Делибашићем, Варајићем, Ђогићем и Радовановићем. Схватао је да победе и титуле доносе изузетни кошаркаши – „генијалци”. Касније као тренер је уз кошаркашко знање испољио велику социјалну интелигенцију и смисао за дипломатију  што  је  неопходно да би тренер опстао између чекића и наковња  (између играча и управе). Када је постао селектор Југославије  одмах је отишао у Америку и замолио Дивца и Стојаковића да се врате у репрезентацију. Са репрезентацијом је освојио европско и светско првенство.

У садашњој ситуацији, када је  селектор Србије, верујемо да ће Светислав Пешић убедити пет генијалних кошаркаша: Јокића, Теодосића, Богдановића, Бјелицу и Покушевског да оставе играчке сујете по страни и да играју заједно за репрезентацију. Нормално да је у том „убеђивању” неопходна и помоћ државног врха Србија. Ако то успе  Србија ће бити поново првак света и олимпијски победник. Само још да се појаве два нова генијална клинца који би у скорој будућности заменили Теодосића (34 године) и Бјелицу (33 године).

Генијални играчи доносе титуле, а не тактика, тренери и кондиција. Кључни играч у кошарци је (205 до 215 цм висок)  крилни центар – унутрашњи плеј који разуме игру, асистира саиграчима, игра лицем и леђима према кошу и коначно може и да поентира шутом или из продора. Такви генијалци су обележили светска кошаркашка првенства и олимпијске игре. Сетимо се: Арвидаса Сабониса – Литванија, Пауа Гасола – Шпанија, Луиса Сколу – Аргентина. Успеси  репрезентације Југославије и касније Србије везани су за три генијална крилна центра:  Крешимира Ћосића, Владу Дивца и Николу Јокића. Не заборавимо и најбољег европског кошаркаша који није играо у НБА лиги. Наравно, реч  је о Дејану Бодироги високом 205 цм који је у зависности од ситуације на терену играо на свим позицијама у тиму од „плеја” до „центра”. На срећу састављање репрезентације није  избор за песму Евровизије где гласови публике одлучују победника. Зато треба препустити Светиславу Пешићу да ради свој посао.

Један од највећих америчких тренера Грег Поповић је водио америчку репрезентацију на светском првенству у Кини 2019. године и на Олимпијади 2020. у Јапану. На првенству света Американци су били седми а на олимпијади први. Зашто? На олимпијским играма, за разлику од првенства света у америчком тиму је наступио феноменални крилни центар Кевин Дурант (208 цм висок). Грег Поповић је са тимом Сан Антонио Спарс освојио пет  пута НБА титулу и знао је колики је у томе  допринос Тимотија Данкана. Грег Поповић је знао да каже својој жени: „Пре него што почнеш на успесима да захваљујеш целој клупској организацији сети се да је све почело и све се дешава захваљујући Тиму Данкану. Када буде престао да игра бићу десет корака иза, зато што нисам глуп.” Јуна месеца 2003. године  Грег Поповић је одржао предавање у Београду. Објашњавао је напад свога тима. Предавање је започео реченицом: „Напад Сан Антонио Спарса има само две речи – Тимоти Данкан. Од када је Данкан престао да игра Сан Антонио Спарс није освојио ниједну НБА титулу.

Некадашњи кошаркаш београдског Радничког и репрезентативац Југославије