Дан када је Рашка била север Космета

Косовска Митровица, Јариње – Недељна гужва неуобичајена за ране сате другог дана викенда била је јуче на магистралном путном правцу од Косовске Митровице до интегрисаног прелаза Јариње, где су на хиљаде Срба ишле пут Рашке како би свој глас дале на изборима које је организовала држава Србија.

Не памти се да је више Срба него јуче кренуло пут матице. И овога пута, као што је било и у јануару, када Срби и неалбанци нису могли да гласају на референдуму који је организовао Београд, Приштина је уз аминовање земаља Квинте и западних ментора забранила да око 100.000 пунолетних грађана с Косова и Метохије оствари своје бирачко право. Одлука Куртија и његовог албанског политичког ешалона није деморалисала Србе и неалбанце који су већ око осам сати били на аутобуској станици у Косовској Митровици, где је прва тура од 24 аутобуса превозила бираче до гласачких места у Рашки.

Поново је други аутобуски конвој из Косовске Митровице кренуо нешто пре 13 часова, а организовано или својим аутомобилима одлазили су да дају глас „мајци Србији” и грађани из Звечана и општине Лепосавић. Житељи Ибарског Колашина гласали су у Тутину, односно Рибарићу, а како су људи из општине Зубин Поток за „Политику” казали, „не памти се већа жеља Срба него сада да покажу Приштини да су јединствени и да их никакви марифетлуци Албанаца не могу омести”. На магистралном путу од Косовске Митровице до Јариња, на потесу од 50 километара (и неких 20 до Рашке), тек по које возило косовске полиције, мимоиђосмо два аута Кфора, три Еулекса, који уобичајено иду у групи.

Многи из Косовске Митровице, али и Звечана и Лепосавића, били су на прелазу Јариње још пре седам сати у нади да ће да избегну гужву и колоне аутомобила који су кренули пут централне Србије. – Мој комшија је хтео да избегне задржавање на Јарињу, па поранио. Од куће је кренуо пре седам сати, а онда ми се јавља и каже да испред њега има бар 30 аута и да је чекао више од сат времена – чујемо причу двојице младића из насеља Сочаница, из лепосавићке општине, у аутобусу којим смо се с Јариња превезли до Рашке, до бирачког места. Није било гужве из правца косметске стране на Јарињу око 13 сати. Али је зато била километарска колона у делу који из правца централне Србије води ка северу Космета. А на Јарињу, као и обично, смењивао се ред сунца, ред кише, а у једном моменту је почео да провејава и снег ношен јаким ветром с Копаоника. Кренули смо колима, а боље да смо аутобусом. Јесмо поранили, али су огромне гужве биле на бирачким местима. „Овако нешто не памтим. Чекали смо више од пола сата, али није нам било тешко јер се гласа за Србију – говори нам Нада Ј. из Лепосавића, која је у колима била са свим пунолетним члановима породице. Питамо љубазног српског полицајца који је цео дан у смени да ли је било каквих проблема и колико се најдуже чека да се изађе и уђе на територију севера.

„Добро је организовано, на пункту нема већих задржавања, осим рутинске контроле. Аутобуси имају предност, тако да су брже пролазили они који су организовано ишли, него они који су кренули аутомобилом – одговара нам полицајац у српској униформи, нимало љут што се мувамо на прелазу и око њега.

„Ма никакав проблем ми није да за Србију превалим и 300 километара ако треба. И није никакав проблем да чекам и три сата овде на Јарињу – кроз прозор аута добацује дечко из Косовске Митровице, из крцате лимузине, ту на Јарињу, где нам је у једном моменту видно љутит пришао косовски полицајац, Србин, говорећи:

„Вама очигледно није познато да пункт не сме да се слика. Већ смо и заборавили на њега, јер смо фотографисали сигурно сат времена раније. Испред прелаза са „српске стране”, из правца Рашке, аутомобили, аутобуси углавном с косовским таблицама, комби превозници. Чини се да је јуче цео север био на путу до Рашке или да се враћао отуд. Поново смо код српског полицајца, где нам се посрећило јер нам је обезбедио пут до Рашке. Спасли смо се километарске колоне, где би најмање сат времена остали. Чекали су јуче ујутру и за улазак и излазак с Космета и дуже. Аутобуси се пропуштају. Улазимо на територију централне Србије, а онда до бирачких центара.

У Рашки сунце. Официр српске војске, којег зауставља група људи из Лепосавића и околних места, детаљно објашњава куда...

„Мину ме жеља за српском униформом – наглас се чуше речи средовечног Србина из групе, која је прелазила мост на Ибру, где ће само још стотинак метара даље у једној од основних школа дати глас кандидату за председника Републике Србије, посланике и локалне функционере.

„Јесте ли ви новинар из Европе – однекуд глас у холу Основне школе „Рашка”, где су се мимоилазили гласачи, новинари, редари...

„Напишите слободно! Ово је брука Европе, брука западних земаља и Америке! Је ли ово та њихова демократија? Могли су и морали су да нареде Приштини да нам дозволи гласање на Косову. Прстом нису мрднули! Али, нека их. То је њихова брука. А ми би, да је требало, и у Београд ишли да дамо глас за Србију – у даху за „Политику” рече Стевица Јовић (68), родом из Вучитрна, који је као и хиљаде Срба из ове општине морао да напусти свој град. Од 1999. године је у Косовској Митровици. На аутобуској станици у Рашки смењују се аутобуси и комби превозници. Јуче је Рашка била „север Косова”.