Уметничко дело није само објект

Овогодишњи излагачки програм Галерије Рима у Београду, почиње вечерас у 19.00 сати, отварањем изложбе Радомира Дамњановића Дамњана, посвећена делима из серије његових концептуалних радова „Дела од проверене уметничке вредности”.

Ова поставка треће је по реду Дамњаново представљање у овој галерији, након изложби у Крагујевцу 2013. и 2015, које су се бавиле његовим концептуалним пројектима „Сликање сликарства” и „Un falso Manzoni”, али је прва коју у целости сачињавају његови уметнички радови настали поступком присвајања и интервенција ауторским печатом на промотивним плакатима рађеним за уметникове посебно значајне самосталне и колективне изложбе. Тако се у оквиру Дамњанових „дела од проверене уметничке вредности” могу наћи и ретки плакати са његових самосталних наступа из шездесетих година, неких од најважнијих групних изложби попут изложбе Нове уметничке праксе у Загребу и Београду, са других значајних наступа у Југославији, Немачкој, Италији, Грчкој, Аустралији.

Стављајући печат са сопственом изјавом и потписом Дамњан пребацује информативни плакат у статус јединственог уметничког објекта, доказујући тиме, према речима историчара уметности Јеше Денегрија, „да дело савремене уметности не мора да настаје једино у склопу оперативних дисциплина сликарства, скулптура, цртежа и графике, него – на трагу капиталне и далекосежне инвенције Марсела Дишана и његових редимејда – једнако тако може и сме да постаје процесом трансформације неког постојећег ’нађеног предмета’ у пуноправно и, као у овом случају, од стране самог уметника ауторским печатом потврђено и неоспорно уметничко дело”.

Бирајући баш плакате изложби одржаних у вишедеценијском периоду његове уметничке праксе, између 1964. и 2013, Дамњан својеврсним уметничким делом прокламује „све групне и самосталне изложбе на које се ови плакати односе, чиме се залаже за то да уметничко дело није само један материјални објект него је заправо све што поједина изложба у себи обухвата, садржи, поседује и поручује”, додаје Денегри у каталогу изложбе и закључује:

„Дамњанова јавна уметничка активност, започета давних педесетих година прошлог века, траје непрекидно до данас преко шест деценија, у различитим медијским областима и техничким поступцима, међу којима су интервенције ауторским печатом на плакатима сопствених самосталих и групних изложби једно од врло бројних оперативних подручја. Заједно са свима осталима уклапа се у његов укупни уметнички профил јединствен по бројности отворених питања и одговорима на та питања шта све савремена уметност у крајње проширеном смислу може да буде и јесте, под условом да то уметник својим поимањима и резултатима на конкретним примерима успева да потврди и докаже”.

Радомир Дамњановић Дамњан (Мостар, 1935) дипломирао је (1957) и магистрирао (1959) сликарство на Академији ликовних уметности у Београду. Од 1958. приредио је велики број самосталних изложби у земљи и иностранству (Београд, Загреб, Љубљана, Милано, Торино, Модена, Ђенова, Цирих, Тибинген и др). Излагао је са Групом Горгона у Загребу (1962). Као представник Југославије излагао је на неким од најзначајнијих међународних изложби: Бијенале медитеранских земаља у Александрији (1961), Бијенале у Сао Паулу (1963, 1981), Документа у Каселу (1964), Бијенале младих уметника у Паризу (1965), Бијенале у Венецији (1966, 1976), Бијенале у Токију (1967)…

Добитник је бројних значајних награда и признања из области ликовног/визуелног стваралаштва и његови радови налазе се у значајним музејским збиркама у земљи и свету (Народни музеј и Музеј савремене уметности у Београду, Музеј сувремене умјетности у Загребу, Музеј модерне уметности у Љубљани, Народна галерија у Прагу, Центар Помпиду у Паризу, Галерија савремене уметности у Цириху, Музеј 20. века у Бечу, Музеј Гугенхајм - Колекција Мекгроу Хил и Библиотека Музеја Модерне уметности у Њујорку, Музеј концептуалне уметности у Сан Франциску и другим), као и у престижним приватним колекцијама и галеријама (Београд, Загреб, Милано, Амстердам, Брисел, Праг, Антверпен, Њујорк).