„Лабудова језера” трупе „Готје данс” из Штутгарта

Ерик Готје је ангажовао четири кореографске звезде да поставе своје верзије балета „Лабудово језеро”, за његову трупу „Готје данс” из Штутгарта, а ми ћемо гледати та остварења вечерас од 20.00 часова у Мадлениануму, на 19. Београдском фестивалу игре. Комади нису осмишљени да чине целовечерњу представу већ да прикажу „Лабудова језера” у множини: композицију која садржи четири личне адаптације, од којих свака траје око 25 минута, и које су стилски различите колико и њихови аутори.

Тако се чувена кореографкиња Мари Шуинар представља са делом „Лабудова песма: Језеро”, а њен покрет инспирисан Чајковским уводи публику у сензуално искуство где се спајају игра, електронска музика и видео-пројекције. Друго остварење „Лабудов колач” Хофеша Шехтера сведочи да у овој причи коју доживљавамо као чисту и невину, није баш све тако светло и блиставо. Трећи кореограф Кајетано Сото поставио је комад „Без наслова за седам играча” за компилацију „Лабудових језера”, који показује тренутак трансформације човека у животињу, од жене до лабудице, чинећи видљивим ефекат и магију чаролије. Елемент повезаности између живих бића јесте феномен инстинкта. „Шара Нур” је четврто остварење у „Лабудовим језерима” и ово није први пут да се Марко Геке бави овом темом. Заједно са ансамблом мушких играча, одлучио је да истражи савременост бајке „Лабудово језеро”. Његови играчи се супротстављају романтичној традицији која је лабуда представљала искључиво у женској конотацији. Нова виђења су увек добродошла.