Четвртак, 06.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
БОРБА ПРОТИВ СТЕРЕОТИПА ДРУГАЧИЈИМ ЦРТАЋИМА И БАЈКАМА

Мини у плавом оделу

Упркос бури у јавности, „Дизни” ће у својим филмовима убудуће промовисати припаднике мањина и ЛГБТ заједнице, успут чистећи „политички некоректне јунаке” уз које су одрастале генерације
После 94 године Мини је скинула препознатљиву црвену хаљиницу и прошетала плаво одело које је креирала Стела Макартни (Фото: фејсбук/mausesteps)

Компанија „Волт Дизни” најавила је да ће до краја године најмање половина ликова у њеним филмовима бити припадници ЛГБТ заједнице или етничких мањина, а ову промену на свом твитер налогу објавила је извршна директорка компаније Кери Бурк, која је објаснила да надалеко одавно позната „фабрика цртаних филмова” жели да драстично повећа инклузивност у својим продукцијама.

„Ја овде говорим као мајка два квир детета – једно је трансродно, а друго пансексуално, али вам то говорим и као лидер”, појаснила је Буркова, додајући да подржава бројне карактере који имају ЛГБТ идентитет и да је компанија „Дизни” посвећена „стварању искустава која подржавају породичне вредности за сваку породицу”, због чега неће толерисати дискриминацију у било ком облику.

Ово није прва, већ последња у низу промена коју је донела позната компанија у последњих годину дана. Док се свет борио с пандемијом вируса корона, челници компаније „Дизни” решили су да поведу борбу с политички некоректним „мангупима” у својим редовима и са репертоара су почели да скидају све анимиране ликове за које су се ретроактивно досетили да би могли да промовишу расне или родне предрасуде.

С платформе „Дизни плус”, намењене деци млађој од седам година, први је „одлетео” Петар Пан, један од омиљених ликова из бајки и вечити дечак који може да лети уз помоћ вилинске прашине и срећних мисли, с објашњењем да шири расистичке садржаје и неприхватљиве стереотипе. Заједно с њим забрањени су „Маза и Луња” јер подстичу расне предрасуде, као и „Дамбо” због промоције суровог односа према дивљим животињама. С репертоара су скинуте и „Мачке из високог друштва” јер афирмишу расне разлике, као и „Краљ џунглe” јер представља расистичку карикатуру Афроамериканаца. Уместо њих, „Дизни” је прошле године први пут увео ЛГБТ лик – реч је о бисексуалној девојчици која се појављује у серији „Совина кућа” и која је доминиканско-америчког порекла.

На мети „кенсел културе” нашао се и цртани јунак Пепе ле Фуј, чије су сцене избачене из наставка филма „Свемирски баскет”, у коме Леброн Џејмс мења кошаркашу легенду Мајкл Џордана, а омиљени твор је удаљен због оптужби да својим понашањем промовише „културу силовања” јер се бесомучно удвара свим мачкама у свом окружењу.

Након што је Сузан Арнолд протеклог децембра изабрана за председницу Управног одбора компаније „Дизни”, као прва жене на тој позицији у историји компаније, модна креаторка Стела Макартни је поводом 30. годишњице париског Дизниленда „обукла” Мини Маус у плаве панталоне и сако, у косу јој је уместо црвене машне ставила плаву, а њене жуте ципеле са штиклом заменила црним равним салонкама. Овај редизајн омиљене мишице челници „Дизнија” објаснили су жељом да промовишу „снажне и здраве појединце”, односно уклоне родне предрасуде које се, између осталог, оличавају у томе да девојчице по правилу носе црвене хаљине, а дечаци плаве панталоне.

Свака од ових промена изазвала је велику буру у јавности, која се с правом пита шта је смисао ове цензуре цртаних филмова ако деца живе у свету у коме се сваки дан чекају вести о почетку трећег светског рата. И док већина родитеља негодује због чињенице да њихова деца неће моћи да одрастају уз анимиране јунаке који су обележили одрастање генерација, психолози подсећају да би ретко који цртани филм добио „дозволу” за емитовање – ако би се приступило њиховој психоанализи, јер су препуни насиља и убистава. Почевши од Вука и Црвенкапе, преко Три прасета, па све до Ивице и Марице.

– То су веома насилне приче које су се деци деценијама причале пред спавање. Међутим, цртани филмови су нека врста припреме за живот, која носи пуно претеривања у представљању животних ситуација, али садржи и пуно лековитог хумора. Ипак, не треба заборавити да су највећи модели за идентификацију родитељи, па тек онда вршњаци – ако у породици постоји насиље, мизогинија или расизам, дете ће усвојити модел понашања који промовише „проблематични” јунак цртаног филма. Међутим, ако понашање неког анимираног јунака није поткрепљено животним искуством детета, цртани филм ће имати сврху због које је и креиран, а то су хумор и забава. Образложење да се цртани филмови забрањују деци млађој од седам година нема психолошко оправдање јер тако мала деца и не примећују класне и расне разлике међу ликовима. Деца добијају „лекције” о расизму и класним разликама од родитеља који им, мање или више суптилно, објашњавају с ким (не) треба да се друже и кога треба да избегавају – објашњава психолог Маја Антончић.


Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
Значи, Пата ће бити ујна 1, а Паја Патак ујна 2.
alisa
srecom imam DVD-ove, i sacuvacu ih.
Miki
Значи, пошто извршна директорка компаније Кери Бурк има двоје ИЗОПАЧЕНЕ ДЕЦЕ сад треба и остала деца да се упропасте како се њена деца не би осећала дискриминисано...море, ОПРЕМ ДОБРО
Боривоје Банковић
Срећа, деца су ми већ велика, а како не мисле ништа добро о воуковској идеологоји, ни унуци ми нису у опасности.
Ljubisa
Siguran sam da su ove mere bas u skladu sa onim za sta se pokojni Volt Dizni zalagao. Mora da se covek prevrce u grobu

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.