Уторак, 29.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Праљуди живели у Сићевачкој клисури

У једној од три пећине код села Сићева пронађена су четири зуба за које се процењује да су стари око 300.000 година
Сићевачка клисура: место могућег сусрета праљуди (Фото Т. Тодоровић)

Сићевачка клисура, изузетан парк и резерват природе и село плодних винограда, квалитетног вина, сада је и изузетно археолошко налазиште. У сеоском насељу Сићеву на обронцима Сврљишких планина су у једној од три пећине пронађени остаци праљуди у источној Европи.

Стигли смо у центар Сићева у тренутку када је престала пролећна киша која је лила као из кабла целог јучерашњег преподнева и када је сунце почело да се пробија, са мештанином Срећком Ристићем, данас пензионером, а некада једним од водећих инжењера електронике у огранку „Телекома” у Нишу, упутили смо се на видиковац.

До све три пећине не може се никако са магистралног пута кроз Сићевачку клисуру, јер су са те југозападне стране стрме литице и неприступачан терен већ се мора кроз само село. И из села се тешко може до скривених подземних творевина. Иде се сеоским путем до краја села у правцу Беле Паланке и од последњих кућа стазом која се може назвати козјом и не баш безбедном и безазленом. Наиме, том стазом, и искључиво уз помоћ, односно обавезним држањем за конопац, може да се стигне до улаза у све три пећине – до Велике и Мале Баланице и до Пештурине. Канап је везан на горњем делу стазе којом се иде надоле, испод сеоског фудбалског игралишта, бочном страном брда, објаснио нам је Срећко Ристић.

Ризично је по клизавој стази уопште размишљати на спуштање до улаза у пећине, упозоравају нас Сићевчани који су били са нама. И, како тврде, нема никакве потребе силазити до улаза у пећине јер су закључане, а отварају се искључиво када дођу истраживачи и археолози.

Објашњавају нам Срећко Ристић и његове комшије из села, да је велико, најновије откриће у Великој Баланици од посебног значаја, али да се зна да је оно што су археолози пронашли 2007. године – доњу вилицу прачовека у Малој Баланици и Пештурини где су 2015. године откривен један зуб и велики део подлактичне кости неандерталца, били још значајнији. Као и да се годинама уназад прича и наговештава промоција ових археолошких налазишта у пећинама, изградња прилазне и безбедне стазе до њих... Али да за то треба много новца.

Дентални остаци неандерталаца факултета у Београду. у Великој Баланици  (Фото сајт neemoproject)

Сељани тврде да се до епохалних археолошких налазишта дошло случајно, након „златне грознице” пре двадесетак година, када су трагачи за златом улазили у пећине и ноћили у њима током боравка у околини Сићева. По њиховом одласку из ових крајева испред пећина које су им биле бивак, пронађено је много тога из далеке прошлости, што је и био знак за почетак истраживања и наговештај да има значајних историјских остатака у Малој и Великој Баланици и Пештурини.

Како је саопштено са Филозофског факултета Универзитета у Београду, у пећини Велика Баланица у Сићевачкој клисури код Ниша откривена су четири зуба за које се процењује да су стара око 300.000 година, а који су припадали одраслој особи и детету. Према том саопштењу, зуби су датовани на пре око 300.000 година, што их чини најстаријим фосилима неандерталца (Хомо неандертхаленсис) у источној Европи и другим најстаријим људским фосилима у Србији. Наглашава се у истом саопштењу да су раније пронађени фосили тек нешто млађи од пола милиона година и да је доња вилица човека откривена 2007. године у Малој Баланици, односно на само педесетак метара од садашњег открића. Наводи се и да су остаци неандерталаца у Србији до сада били идентификовани само у пећини Пештурина (недалеко од Мале и Велика Баланице, као и да су у Пештурини 2015. године откривени један зуб и фрагментована кост подлактице неандерталца).

Најдревнији остаци неандерталаца, старости између 300.000 и 500.000 година, идентификовани на подручју западне Европе, а временом се њихов ареал проширио све до западне Азије. Њихово присуство у Великој Баланици пре око 300.000 година представља најранији доказ њиховог ширења према Истоку, истакао је професор Душан Михаиловић са Филозфског факултета у Београду.

Зуби у Великој Баланици, објашњено је, пронађени су у асоцијацији са траговима огњишта и каменим алаткама за обраду коже, познатим као пострушке типа Кина. Најстарије алатке тог типа потичу са Истока, са налазишта која припадају ашелско-јабрудијенском комплексу (из периода пре 200.000 до 400.000 хиљада година), док се у западној Европи јављају много касније.

У даљим објашњењима истиче се да је на територији Балкана пре 300.000 година највероватније дошло до контакта европских и блискоисточних популација. Још се, међутим, не може са сигурношћу тврдити да ли је до ширења културних иновација дошло миграцијама људи или разменама идеја између заједница, нити се могу идентификовати изворни носиоци ове технологије. Такође се каже да још није јасно да ли су у питању неандерталци или друге врсте људи, пише у саопштењу Филозофског факултета у Београду.

За „Политику” је потврђено да се археолошка истраживања пећина у близини Ниша (Пештурина, Мала и Велика Баланица) реализују у сарадњи Филозофског факултета у Београду и Универзитета „Винипег” у Канади, а финансира их Министарство културе и информисања Србије. Такође се наводи да је анализу зуба, која је публикована у часопису „Журнал ов хјуман еволушен”, урадио међународни тим стручњака из Србије и Канаде, коју воде професори Душан Михаиловић са Филозофског факултета Универзитета у Београду и професорка Мирјана Роксандић са Универзитета у канадском „Винипегу”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.