Захуктава се хрватско-руски рат нотама

Хрватска И Русија из дана у дан погоршавају дипломатске односе. Најновија нота у којој је Хрватска затражила да 18 дипломата и шест чланова административно-техничког особља амбасаде Руске Федерације у Хрватској напусти земљу, само је још један потез у низу који усијава ситуацију.

"У склопу ноте у којој смо оштро протествовали због агресије на Украјину, тражили смо повлачење свих руских војника из Украјине, заустављање свих војних операција у Украјини, осигуравање евакуације становништва и хуманитарне помоћи. Уз то смо редуковали 24 особе административно-техничког особља амбасаде Руске Федерације", прокоментарисао је Гордан Грлић Радман након састанка министара спољних послова држава чланица ЕУ-а у Луксембургу.

Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова одмах је одговорила. Прокоментарисала је потез службеног Загреба: "Нечувено, Русија ће примерено да одговори", казала је.

Протеривање 18 наших дипломата из Хрватске је „контрапродуктивно“ за односе две државе, а та одлука је део „старе приче ЕУ-а“, објавио је у понедјељак руски амбассадор у Хрватској Андреј Нестеренко.

Разлогом за одлуку Хрватске Нестеренко сматра „постулатима већ старе приче Еуропске уније“ о руској војној агресији на Украјину, њеним ратним злочинима и кршењу територијалних интегритета, које је амбасадор у саопштењу ставио под наводнике.

„Ова одлука значајан је корак уназад у билатералним односима, контрапродуктиван за руско-хрватску сарадњу уочи свечаног датума – 30. годишњице успостављања дипломатских односа између наше две земље“, додао се у објави на друштвеним мрежама.

Хрватски премијер Пленковић је у понедјељак изјавио да се није састао с Нестеренком и да ће Хрватска реципрочне мере Москве да коментарише тек кад их она донесе.

Шеф хрватске дипломатије Гордан Грлић Радман недавно је подигао прашину након што је изјавио да је руски председник Владимир Путин ратни злочинац. После тога спустио је лопту, а једини који су тако директно оптужили Путина су британски премијер Борис Џонсон и амерички председник Џо Бајден.

Русија је тада упутила протест Хрватској због увредљивих и неутемељених оптужби министра Гордана Грлића Радмана.

“Увредљиви језик и неутемељене оптужбе на рачун председника Руске Федерације апсолутно су неприхватљиве”, писало је у саопштењу.

Русија протестује и сматра неприхватљивим и то што је Грлић Радман изабрану руску власт назвао “режимом” и јавно пожелео да не остане још дуго на власти.

“Имајући то у виду, руска страна је изразила снажан протест Загребу. Овакво неодговорно понашање представника хрватског руководства разара ткиво билатералних руско-хрватских односа који ове године обележавају 30 година”, каже се у руском саопштењу.

У светлу тога занимљиво је истраживање које је спроведено на 1300 анкетираних за РТЛ. Питани су хрватски грађани слажу ли се с изјавом да је Путин ратни злочинац. За већину у Хрватској нема дилеме - руски председник је ратни злочинац. Сматра то више од 68,2 одсто испитаних. С том тврдњом не слаже се 19, 5 одсто испитаника, док став о томе нема готово 12,4 одсто анкетираних. На питање зашто се не слажу с изјавом министра Грлића Радмана да је Путин ратни злочинац, 35,4 одсто  своје уверење заснива на томе да Хрватска не сме да се поводи интересима Америка, НАТО-а, или Уније. Готово 30 одсто испитаника сматра да хрватски министар не треба да буде понављач туђих увреда, а готово 15 посто је оних који сматрају да треба да се суди Американцима, а не Путину и Русима. Нешто више од шест одсто не слаже се с министром јер сматрају да се ради о ратним сукобима у којима могу да страдају невини, цивилне жртве. Осталих 14,7 посто испитаника сматра да Путин није ратни злочинац јер је руски председник велики светски вођа и политичар, и да је изјава министра Грлића Радмана увредљива, да Русија води праведан рат и да у праведном рату нема ратних злочина.

Подсетимо, уручивање нота отпочела је руска страна. Протест се односио на тврдњу да стотине хрватских држављана као плаћеници ратују на украјинској страни и да то подстиче и организује хрватска држава. Хрватски аташе у Москви одбио је да прими такву ноту с објашњењем да то није тачно И да ако неко иде из Хрватске да ратује, то ради на своју руку.

Одбијање хрватске стране да прими руску ноту је преседан који се тумачи и као „својеврсна објава рата и непоштовање” а званични Загреб није показао да је забринут што ноте нису упућене другим земљама због добровољаца.

Следећи корак у заоштравању односа био је када је Русија ставила Хрватску на списак непријатељских држава, због заплене имовине руских држављана у тој земљи, увођење санкција Русији и помагање „кијевском режиму” на више начина.

На протеривање руских дипломата из Загреба који морају до 25. априла да спакују кофере и оду, чека се сада одговор Москве, који ће „највероватније бити жесток”, тврде хрватски аналитичари.  На друштвеним мрежама, ово препуцавање већина оцењују као веома опасно и да ничем добру не води..