Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Пролеће” у Шабачком позоришту

После паузе од једне године, пред шабачком публиком је поново манифестација која окупља најбоље српске представе
Са отварања „Шабачког пролећа” (Фото: И. Јелић)

У Шабачком позоришту опет је – пролеће. Шести по реду фестивал „Позоришно пролеће”, после паузе од једне године, поново окупља љубитеље уметности на „даскама које живот значе”. Ова позоришна манифестација следбеник је некадашњег југословенског фестивала под именом Љубише Јовановића, чије име данас носи велика сцена позоришта у Шапцу, његовом родном граду. На истој сцени, где су се некада играле најуспешније позоришне представе из Југославије, данас, у сусрет шабачкој публици, најбоље српске представе. За недељу дана, од 11. до 17. априла, у Шапцу се представља шест позоришта, из Београда, Новог Сада, Зрењанина и града домаћина.

‒ Најбоље представе из претходне године стекле су привилегију да се представе у Шапцу. Глас о њима доспео је до шабачке публике, па су карте за све представе распродате још два месеца пре почетка фестивала – каже Владимир Василић, директор Шабачког позоришта.

Позоришна сала, самим тим што је на отварању била испуњена до последњег места, подстакла је посебно расположење међу Шапчанима, јер у претходне две године, услед пандемије вируса корона, такав се призор није могао видети. Поново се осетио дух културе у граду који се поноси својом културном прошлошћу. Утолико је на отварању фестивала ове године све некако изгледало свечаније.

‒ У Шапцу су поникла велика имена наше културе и уметности – Љубиша Јовановић, Душан Ковачевић, Станислав Винавер, Оскар Давичо. Стога је сасвим природно да такав град има и изузетан позоришни фестивал – рекао је на отварању фестивала др Мирослав Радоњић, директор „Стеријиног позорја”. ‒ Настао у помало смутним временима, када је дошло до пада вредности на глобалном нивоу, прави је подвиг да се један фестивал оснује и да задржи континуитет.

Прва приказана представа на фестивалу „Позоришно пролеће” била је „Бура”, по делу Вилијама Шекспира, у режији Кокана Младеновића, а у извођењу Српског народног позоришта из Новог Сада.

‒ Последњи Шекспиров комад носи тематику праштања и помирења. Међутим, на овим просторима нико не учи децу помирењу и тако производимо месо за нове ратове. Дакле, за нас то није комад о праштању, но о мржњи и њеној погубности по наше животе – каже редитељ Кокан Младеновић.

Следе потом представе: „Наш град” редитељке Мие Кнежевић у продукцији Народног позоришта „Тоша Јовановић” из Зрењанина, „Ана Карењина” у режији Дејана Пројковског и извођењу Новосадског позоришта, „Дабогда те мајка родила” Атељеа 212, по тексту Ведране Рудан, а у режији Татјане Мандић Ригонат. Београдско драмско позориште наступа са представом „Цемент” Милана Рамшака Марковића, у режији Себастијана Хорвата, док такмичарски део затвара копродукција Краљевачког и Шабачког позоришта „Трпеле” Слободана Скерлића и Милене Деполо у режији Александре Ковачевић.

            Савет фестивала чине глумци Зијах Соколовић и Ирфан Менсур, и Слађана Килибарда, редитељка из Загреба. Он одлучује о наградама у различитим категоријама – за најбољу режију, представу, мушку и женску улогу, док три специјалне награде фестивала опредељује новинарски жири.

‒ Желим да оваквих фестивала буде још више у нашој земљи ‒ истакао је Ирфан Менсур, члан стручног жирија, у вечери отварања фестивала.  ‒ Синоћ у Пожаревцу, вечерас у Шапцу, то је довољно разлога да се радујем позоришту подједнаким жаром као и у протеклих 50 година, колико сам у њему.

У част лауерата, последње фестивалске вечери биће приказана драма Хенрика Ибзена „Кад се ми мртви пробудимо” у режији Стевана Бодроже,а у извођењу домаћина – Шабачког позоришта.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.